Srpski Odbrambeni Pas I DEO.

imperator rascie kennel wrote:Ја сам био убеђен да ме Миладиновић не готиви,али сам се уверио у супротно да је ок дечко.

Само је дошло до неспоразума и мени је драго што је то решено на прави начин. Рекао сам већ, треба да се сложимо једном за свагда, јер други нас се плаше чак и кад смо разједињени.

Национална изложба у Крагујевцу, председник удружења Лепеница ме је позвао да се појавим са псима и да позовем још некога јер је интересовање за СОП-а порасло у овом делу, одлична ствар за расу, мало нас је било, оцењивање чисто симболично, али је раса исхваљена на сав глас.
Одгајивачи других раса који нису у најсјајнијим односима између себе су се одмах груписали и променили израз лица када смо на крају прозвани да поново уђемо у ринг и када је господин Мирко, председник удружења преко разгласа најавио СОП-ове и нахвалио расу. Надам се да ће ме админ разумети, али посрали су се, и ако је било само три пса, од тога једна млада женка

Дефинитивно треба радити на уједињавању одгајивача, па онда ће све лако и полако. Ја сам увек за то и са Ненадом сам већ озбиљно причао на ту тему.

Urban Savage wrote:

imperator rascie kennel wrote:Ја сам био убеђен да ме Миладиновић не готиви,али сам се уверио у супротно да је ок дечко.

Само је дошло до неспоразума и мени је драго што је то решено на прави начин. Рекао сам већ, треба да се сложимо једном за свагда, јер други нас се плаше чак и кад смо разједињени.

Национална изложба у Крагујевцу, председник удружења Лепеница ме је позвао да се појавим са псима и да позовем још некога јер је интересовање за СОП-а порасло у овом делу, одлична ствар за расу, мало нас је било, оцењивање чисто симболично, али је раса исхваљена на сав глас.
Одгајивачи других раса који нису у најсјајнијим односима између себе су се одмах груписали и променили израз лица када смо на крају прозвани да поново уђемо у ринг и када је господин Мирко, председник удружења преко разгласа најавио СОП-ове и нахвалио расу. Надам се да ће ме админ разумети, али посрали су се, и ако је било само три пса, од тога једна млада женка

Дефинитивно треба радити на уједињавању одгајивача, па онда ће све лако и полако. Ја сам увек за то и са Ненадом сам већ озбиљно причао на ту тему.

Одлична ствар за расу.А што се тиче Админа пишите шта хоћете,ово је и направљено да се људи помире,удруже и заједно крену напред.

Kako ne,treba svi da se udruzimo i krenemo ozbiljnije da radimo sa psima.Da se ne prepucavamo bzv.I rezultati nece izostati to je sigurno.

Bravo ,evo i konstruktivnog razgovora...Lepo je ovo pročitati...

stanko wrote:[You must be registered and logged in to see this link.]

Sve jači i jači...Perfektno leglo,nemam reči stvarno!

Hvala ti brate..I ja se nadam de će ispasti kako treba...

stanko wrote:[You must be registered and logged in to see this link.]

bravo Staki,odlicni su

Hvala Djole.

Jak ,karakteran i pravilan pas.

Нашао сам једну лепу причу на ФБ о нашим псима ко има времена нека прочита
ЗМАЈЕВИ-СИЛВАНИ

Сматра се једном од најстаријих раса која можда потиче од античке персијске расе и временом се користио као пастирски пас,лични чувар,чувар имања,ловац и ратни пас (поготову код Срба,миленијумима).По грађи је сличан врстама сибирских овчара и са самарићанским мастифом са Урала.Гајен је широм источне и средње Европе,трговачким путевима је стигао до Португалије и Монголије,а овакви пси се могу наћи на Кавказу и у централној Азији (што не чуди с' обзиром да су то све предели које су некада походила и настањивала србска племена).
Ни мит, ни стварност. Заправо, може се рећи и једно и друго. Било ко, ко о овим псима нешто зна, мора познавати историју србскога народа, и не само историју, већ и митове, предања, која су се преносила кроз генерације.
У веровања о овим псима такође спада и прича да их је лично Бог подарио нама да би нас чували и бранили од разних зала и невоља, па и од нас самих. Прастаро србско веровање казује да је човек настао од вука, па кад су се браћа раздвојила, богови су људима подарили псе да се људи и вукови не би завадили једни са другима. Код Срба се сматра да је тај пас управо Силван јер је пре доласка хришћанства ово био вук заштитник Шумског Бога у старој србској митологији.
Колико велико поштовање су стари Срби имали према својим псима говоре називи који су ти пси носили, зависно од врсте: хајкачи су били Хајкаши или Дагари, планински пси овчари и мечкари били су Лавови, а Силвани као пси над псима – Змајеви. Реч „пас“ се готово никада није употребљавала, а и када јесте, њено значење је углавном било погрдно, јер су се псима сматрале џукеле, јединке без карактера и јуначког срца. Понеки стари власници и познаваоци Силвана, своје псе не називају тако, већ искључиво – Змајевима. У доба владавине династије Немањића, у Србији се оснива моћни витешки ред, Ред Црвеног Змаја. Припадници овог реда нису били само српски витезови, већ и Бугари, Румуни, Хрвати, Македноци, Власи, Грци, укратко – витезови са целог Балкана који су били спремни да бране и погину за истину, јер то је била истина и правда свих староседелаца Хелма (Балкана). Пси пратиоци србских витезова су тада, а и много година пре оснивања, били управо Силвани, док се чак и мисли да је ред по њима и назван Црвени Змај. Црвени – због витешке браће који су били браћа не само по мачу већ и по крви, а Змај по псу који их је кроз све векове постојања водио из таме ка светлости. Од имена овог витешког реда касније су и многи србски јунаци из народа добијали име Змај, као Змај Огњени Вук, Змај од Јастрепца, Змај од Авале. Наравно, Силван није био само привилегија витеза и владара, већ је био и пас србског пастира и сељака. Србском чобанину тај пас је био све, од чувара стоке и огњишта па до заштитника од од демона и злих сила.
Свестран, интелигентан и неописиво храбар какав се каже да је био, у ратним походима је имао значајну улогу као једно од веома битних оружја србског ратника.
Код Силвана, женке су носиоци карактера, док су мужјаци „хладне главе“. Оне обележавају територију и при борби са непознатим неретко се бацају на грло. Мужјаци су сталоженији, свесни своје снаге и јаких очњака, избегавају борбу док не процене да је време да крену у сукоб. Познато је да не штеде ни себе нити противника. Када Силван уђе у сукоб са зверима или другим псима, исход мора бити нечија смрт. Њему не промиче ништа, а ако особа или животиња не побегне на време, има велике шансе да ту и заврши свој живот.
Након примања хришћанства у Србији,црква је поистоветила Црвенога Змаја са Сотоном,а црног пса-Змаја Силвана као злог помоћника Сотоне,да би лакше уништила оригинални ред у Србији (зашто је то тако сами Бог драги зна!!!).Говорили су да су витезови Црвенога Змаја демони у служби Бога (???!!!),некадашњи анђели који су једини били способни да се боре са сотоном јер га и сами најбоље познају (свакојаких небулоза је било у сатирању србскога пра-наслеђа,на нечаст црквеног клера!!!).А црни пас Силван (помоћник Сотоне???!!!) је управо темељен на србским црним шумским псима-Змајевима.Након Косовског боја дошло је до масовног помора паса јер су их Османлије сматрали помоћницима Шејтана (идентична учења као код "хришћана";чини ми се да је Сотона/Шејтан још тада харао међ' свештенике хришћанске и исламске!). Током педесетих година ХХ века свест народа о њиховим псима опстала је, али је паса било мало. Тада се десило огроман раст популарности немачког овчара. Ови пси, који су у многочему слични Силвану, пронашли су своје место као вучјаци у новом свету, свету који је одбацио Силване.

Да видимо шта нам каже Мајка Језика-србски за Силвана:
СИЛ (силан;много јак)+ВАН (вани,напољу)=Силан напољу (на пољу),што овај пас то уистину и јесте,јер не дао Бог икоме замерити му се,смрт је неминовна.Прави Змај,нема шта.
У србскоме језику постоји израз СИЉАТИ=ЛУТАТИ.По томе би СИЛ (сиљати,лутати)+ВАН (вани,напољу)=Лутати вани.И једно и друго је јасна одредница за име овога Змаја (пса,да га погрдим по данашки пошто нам је скоро све и нагрђено).
Здесна СИЛВАН=НАВЛИС:
НАВ (унутрашњи,доњи невидљив свет)+ЛИС (у србском ЛИСТО=БРЗО).Истовремено Н (наш)+АВ (ономатопеја лавежа=пас=чувар)+ЛИС (лисац,тј. лукав)=НАШ ЧУВАР ЛУКАВ=НАШ ПАС ЧУВАР...
СИЛВАН је (слева) онај који ЛУТА СИЛАН НАПОЉУ и ЧУВА.Док то чини он је (здесна) НЕВИДЉИВ,БРЗ и ЛУКАВ.

У римској религији Силван је сеоско божанство,чувар шума,дрвећа и поља.Био је више приватно,кућно божанство него јавно.Ни не чуди јер је целокупна "римска митологија" плагијат србске која је присутна од Постанка.

И за крај цитат из средњевековног ЗАКОНИКА РАСЕ цара Душана Силног:
"Свима онима који змајеве држе, овај законик нека се у ум постави и довијека поштује, јер змајеви су уз нас од давнина, од прије него што смо и слово имали, па их ваља поштовати и чувати, јер су од Бога. Као што нас без змајева не би било, тако нас без змајева неће ни бити.“
[You must be registered and logged in to see this link.]

Sjajan tekst!

Lazar* wrote:Sjajan tekst!

Хвала Лазаре.То сам нашао код Стакија,свиђа ми се део о нашој историји.

imperator rascie kennel wrote:

Lazar* wrote:Sjajan tekst!

Хвала Лазаре.То сам нашао код Стакија,свиђа ми се део о нашој историји.

Veoma poucan tekst , sve sto je srpsko hteli su da uniste .

ЗАКОНИК РАСЕ


РАСНИ ИЗГЛЕД И ВОДИЉЕ

Наш крвни змај је голем, здрав и моћан. Добро је у телу повезан и складан, изгледом нам уравнотежен и грађом снажан. Раса је донекле дугља него вишља у телу, али мора се чинити једнаком и усклађеном. Постоје му двије врсте по величини и висини, три врсте по дуљини и саставу длаке, и четири врсте у обојености. У изгледу змаја су оситне неправде дозвољене, пошто нам је ово работна раса, где је здраво и племенито срце надалеко важније од лажне лепоте. Лозе нечистог порекла чија је расност најмање три пута истинита, а да им је изглед и особеност у сходности са расним нам мерилима, се никако не смију сматрати џукелама, уколико су њихове радне врлине задовољавајуће. Нечисте лозе што у себи имају више стране крви него што је у претходној реченици прописано, али што поседују истинске одлике се морају доказати у нашим работама и затим пречистити и ослабити њихову страну крв парењем са истинитим змајевима. Изворне и крајинске врсте, као и наше змајеве што их расејаних има свуда по Божијем свијету се морају ценити у сходу са њиховијем истинским одликама и никако у поређењу са вољеним нам лозама, биле нам по традицији или личноме нахођењу. Крвних змајева нам не остаде много, што због ратовања, што због мировања, према томе дозволити се мора парење међу вољеним нам лозама, барем док се накоти довољан број истинитих змајева да би се старе поделе могле наново испоштовати.


ОСОБЕНОСТИ И ОДЛИКЕ ДУХА

Бог наш даде му големо знање и истински дух, а мајка га земља обдарила ватром и храброшћу, па нема места незмајскоме кукавичлуку и неборбености у овој нам раси. Не верује никоме, припада себи и неда своје, а брату витезу је одан до смрти. Змај се мора држати подалеко од туђинаца и бранити нас од њих по потреби, али несмије бити слабог ума или зао. Будан је и муњевит у брзини кад брани од неправде, али му није у срцу да казни невине у туђини. Другим змајевима и псима јесте непријатељ, а страног човека не воли никако, док му неће наудити без изазова или из страха или злобе. Стоку мора чувати и добро поступати са истом, али се никако несмије устручавати да њоме влада и, ако затреба, гони и тера тамо где му је газди мило. Они међу змајевима који зубима штету начине стоци или је усмрте ће бити упослени другде, а пожељно је да нам чувају имање и буду у приплоду са бољима од себе. Издајицама свога рода што храбрости немају да бране нам земљу, живот и стоку нашу мора бити забрањено да злом својим заразе расу. Ако који од њих усмрти и наједе се икакве стоке, тај ће и сам под ножем да страда. А доброг змаја који није за работу са стоком треба доказати као честитог ратника, заштитника огњишта, верног пријатеља и разумног љубимца, у супротном само постојање ће му бити виђено као увреда старој слави целе расе нашег змаја. Где год се змај пусти ту и сија, према томе они међу њима што светло не познају не смију ни приплода познавати. Који воли бројеве нека броји нешто друго, јер бројност наших змајева није то богатство које су нам наши стари дали. Треба поштовати традицију, а тиме ценити дух и срце далеко више од онога што је оку драго.


ВРСТЕ У РАСИ

У змаја има истинитих врста од давнина, од њих свака драга витезу за гледати, али без битних разлика у особености и духу. Подела овијех врста и њихових праведних одлика нам у змају стоји овако:
Долинска врста је јаких костију и велике моћи, а да је сваки у њој складан и полетан. У покрету је овог змаја приметити као усклађеног, окретног и брзог, али никако прелаког и нејаког. Ова нам је височија врста у змаја, мада омањи међу њима и највећи међу планинцима могу бити исте висине. Леђа су долинцу права, некад меко спуштена ка репу, али такви нису цењени колико су они са равним или благо издигнутим сапима. Овом змају је глава од Бога уска, али не и танка, него моћна и пуна, иако је на око мала спрам тела. Врат му је подуг, но није као у онијех за хајку, јер је и снажан као у лава. Прса се овом змају спуштају до лактова, али не ваља имати таквог где пређу даље него што треба. Складни међу њима се чине ногатима у свакој висини. Упоредити ову врсту змаја са братом му планинским је најпростије по дуљини леђа, јер јесте ту краћи и складнији од њега.
Планинска врста даде нам надасве тежег змаја, али никако не смије бити дебео и претежак да му засмета кретњи, брзини и работи. Челичних је костију овај планински сој и има му два обична пса у прсима и међу ребрима, али није као туђински брдски изроди, јер нашем змају је тело јако и моћно, а не претешко и меко. Наспрам долинске врсте овај нам змај има Богом дана леђа, која могу и до три мушке шаке бити дуља, јер они што се не могу окренути на планини и нису за планину. Леђа су му широка и права, са нешто вишијем сапима упоред средине леђа код бољих међу њима. Глава је у овог змаја широка, али не преголема или тешка. Врат има нешто краћи од долинске врсте али га ипак има, јер му је за видети и јесте оснажен. Ноге су му подугачке мада изгледају краће од оних на којима му стоји његов долински брат, али ово је ради прса што знају висити испод лактова, иако има и по који ногатији се наћи. Овијех нам змајева има мање од осталих и морају се очувати, без цепидлачења у мерилима.
Дуге длаке нам има више међу планинским змајевима, али је радо виђена у обје врсте. Дужина штитне длаке може бити од четири прста до осам прстију, док змајеви са длаком дужом од ширине седам прстију нису по мери, јер им се длака лако упетља и ућеба. Ова врста нека је равно или валовито одлакана, али не смије бити коврџава. Под штитом, длака ће му бити густа и мека, а они који је немају нису за приплод.
Најбројнија врста длаке је кратка у свих змајева, али уобичајена за долинску врсту по природи, а оваква длака може бити од једног палца до четири прста у дужини. Кратка одлаканост у штиту мора бити равна, густа и чврста. Без подштитне длаке, овакви змајеви да се не множе.
Змајева коврџаве длаке понајмање има, а овој је врсти длака осредње дугачка, вунаста и по који пут зна бити упетљана. Брада, брци и чупаве обрве на глави змаја ове врсте морају постојати, јер они којима је тело коврџаво а глава ћосава нису истинити у својој раси, мада има невољених налик овима међу дугодлаким нам змајевима. Брадатим змајевима под штитом може, а и не мора длака постојати. Мало их је, па какви да јесу нека их има, док год су истинити.
У било које врсте змаја, црнима је боја чисто црна, без и једне мрље других боја и жутомркља на читавом телу. Длака под штитом је овој, као и свима врстама нашег змаја, у обојености црна, камена, кестењаста или крвава, док му кожа мора бити угљена. Табани да су црни као и сви нокти. Има нам у раси и белина, а ова је обојеност таква да се на црном змају нађу беле мрље, што на лицу и прсима, што на ногама, трбуху и репу. Црни змајеви са белим лицем нису никоме мили, али ако белина већ има, нека су такве да не поруже очи. Беле чарапе на ногама покривају шапе, али се могу наћи и неке што скоро до лакта се простиру, мада такви и гори змајеви од њих нису за понос. Табани да су црни, али ако има људске коже и ноктију нека их не буде више од четири по змају.
Црних са жутомркљем је змајева Бог раси подарио највише и од старина су нам ови вољени. Некима је лице отворено, а некима затворено, док онима што имају још по два ока изнад очију се највише славе даје. Црна боја нека је истинито црна, а жутомркље може бити од жита до крви. Шаре по ногама нису за ругање, јер и ово је старинско. Табани и нокти да су црни.
Тробарвена је врста истоветна црној са жутомркљем, али да има и по кој белину на глави, прсима, ногама, трбуху и репу. Беле чарапе једнаке дужине се цене, али не до лакта. Змају ове врсте коме реп није сечен има да се види бели знак на крају репу. Табани да су црни, али ако има људске коже и ноктију, нека их не буде више од четири по змају.


МЕРИЛА ЗА ВРСТЕ НАШЕГ ЗМАЈА

Све истините врсте змајева одличу се здрављем, снагом и складном грађом, без икаквих претераних мерила што кретање кваре. У нашој раси има истинитих змајева високих нам тек преко врха кољена, а и по природи оних који нам раменима дорастају, а богме и прерастају наше појасе. По врстама им величину делимо како следи:
Мушки змај планинског соја је у рамену висок један лакат и три фртаља истог, не смије бити испод једног лакта, два фртаља и два палца, а није га ни по жељи имати у висини преко једног лакта, три фртаља и два палца. Планинске змајице су најдобрије у висини од једног лакта, два фртаља и два палца, а да нису височије од једног лакта и три фртаља. Змајице које су мање од једног лакта и два фртаља нека иду у работу, али нека се не множе.
У долинском соју мушкоме је змају на Божијој вољи које висине он може бити, докле год му големост не успорава трк и окретност, а нама су најмилији они старински мужјаци што у рамену стоје два лакта високи. Мужјаке не би ваљало имати ниже од једног лакта и три фртаља, што је уједно и мера за најбољу висину сазреле му змајице. Женке које су височије за који палац од те висине и нису превелике, али која је у рамену нижа од једног лакта и два фртаља нам није на част и боље је за расу да се овакве не множе.


ПРАВИЛА, ВРЛИНЕ И МАНЕ

Змај рођен у светлу је од Бога и његову истину морамо поштовати. Дозволити којекаквим изродима и издајицама расе да нам од змаја начине спрдачину је велики грех, према томе оне међу нама за које знамо да овакве држе треба правовремено опоменути, прије него што се огреше и упаре их са истинским змајевима. Змај по изгледу, а псето по особености и није змај. Није ни сваки витез светао нити је сваки сељак будала, значи оно што сељаку није за дозволити није ни витезу за опростити, као што се оним сељацима што се ншијех правила држе једнака част мора указати као и праведним витезима. Што се тиче драгих нам лоза у раси, док год су истините нека су нам драге. У нашег је змаја више врлина него мана, али ћуд му не знати није паметно ни праведно. Они међу нама што држе ватрене змајеве и са њима побеђују звери и злотворе, а удеси их да се огреше о нечије дете или невиног туђина нам нису на част. Није ово пас па да му се прашта слаба памет. Који змаја не зна, тај га ни не мора знати. Али они који знају правила, врлине и мане што их треба држати на уму, ти имају и ума да се ману иакаквог посла са змајевима ако им се нашијех правила мрско придржавати или мешају мане за врлине. Уколико чине зло, а познају истину, њихов је грех седам пута већи од греха обичне будале. Од оних ратника међу змајевима што су земљу отачанства нашег бранили, а који се не опоравише од боја и насрћу на старо и младо, и на своје и туђинско, да се везују и чувају, јер као и код људи, некима се из рата разум не поврати.Ако их је таквих и тисућу остало, нека их онда свих тисућу буде везано и да се ослободе икаквих работа. Срчаност и племенитост да се цене у оваквих змајева, али као и витезу што је на крв навикао, тако и нашем змају коме се борба осладила може време мира бити и пакленије од бездушности. Нека им је сваки супружник доступан, јер ће нам одржати славну истину у раси, али ако који од оваквих усмрти нечије дјете, мора му се судити као и обичноме псу или каквој звери. А ми што нашу расу знадемо, не смијемо се спрдати ни Рашким, ни Маћедонским, ни Грчким, ни приморским, па ни Арнаутским псима, јер све до једне су то племените расе и на част својим крајевима и нашему роду. Не ваља заборавити да у свију њих су наши змајеви уденули злата у давнини, па су нам и те расе миле, јер ако није змај, онда јесте лав, а наши су лавови бољи од сваког туђинског пса. Има нам на свакој планини у царству добрих народних и крвних лавова што огњишта и стоку бране од давнина, па ако их и не воли, е нека их онда сваки змајар поштује, јер су срчани и честити, а наши су колико и змајска нам раса. Крајишницима да се не замери што су им пси, лавови и змајеви омањи, јер у њиховијех зна срце бити и веће и племенитије него од нашијех овамо. Западним крајишницима што нам тамо море чувају ако устреба послати по којег змаја, нека им се најбољи од нашијех шаљу, јер нам земљу чувају и славу старинску од јереси латинске. Восточним крајишницима што нам тамо оно море чувају, а са Бугарима деле и пању и земљу, да се змајеви не дају док се са Бугарима поново не поратује, јер то нам је братство са њима нејако, а тамо нашем Карпатском роду да се радо помогне и змаја пошаље. У јужним крајинама нам Грчка браћа славу и оно море чувају од црног зла, па зато кад им понестане змајева, да им се одведе онолико добрих колико им срце пожели. Докле год нам се простиру равнице на сјеверу, мора ту бити и змајева, јер тим нам се карјишницима увек неко зло латинско спрема од којеликих полувјераца. Сваки наш духовник, био он игуман или поп, па и калуђер коме устреба змај, да му се не прода, него да се поклони, али само мушки. Свим нам Војводама и Кнежевима у туђини се мора по један љути змај на службу дати, а уколико пожеле и тисућу, и тисућу да им се да. Који змајар подари и једног змаја отровнику или мађијнику, томе да се сви змајеви одузму. Који се нађе да се змајем помаже у разбојништву, да му се змај одузме и суди за два злочина. Са приселицама о нашем змају не треба зборити, али кад им унуци отроке добију и расу пожеле, да им се добар прода. Свакоји поштен работник, ратар или сточар, па и Влах и присни Арнаут који пожели змаја, нека им се прода, али уколико се докаже њихово држање да је нечастиво, змаја да им властелин одузме. Змају коме је газда погинуо или умро да се нађе нови, као и газди коме је змај погинуо или угинуо да се подари нови. Селима што држе псе и змајеве да се забрани икакво парење међу њима без властелинске дозволе. Уколико се ничијом кривицом по који змај отме са имања газдиног и озлати туђег пса, да се потомство пошаље у работу и од њих проберу добри и упаре са истинитим змајевима. Трговцима нашим што и псе воде у свијет на продају странцима, ваља се забранити држање змајева, јер су нам их и превише расејали по туђини у старим данима. Који трговац доведе из свијета неког отуђеног нам змаја, мора га дати у работу да се покаже и докаже, а ако ваља мора му се крв пречистити и истинске врлине повратити. Од сељака што држе више од два змаја за поштену работу се добри међу њима морају узети кад нам војска зарати и у бој их ваља послати. Змајевима што битку преживе, а не врате се из битке, да се уђе у траг прије него што се у шуму врате и забораве своје људе. Сељаку чији змај главу изгуби у боју, има да се нађе нови, и то од добре лозе. Овај законик да се свима што држе змајеве у ум постави и довијека поштује, јер змајеви су уз нас од давнина, од прије него што смо и слово имали, па их ваља поштовати и чувати, јер су од Бога. Као што нас без змајева не би ни било, тако нас без змајева неће ни бити.

Овај део ми се највише свиђа

а тиме ценити дух и срце далеко више од онога што је оку драго.Црних са жутомркљем је змајева Бог раси подарио највише и од старина су нам ови вољени. Некима је лице отворено, а некима затворено, док онима што имају још по два ока изнад очију се највише славе даје. Црна боја нека је истинито црна, а жутомркље може бити од жита до крви. Шаре по ногама нису за ругање, јер и ово је старинско. Табани и нокти да су црни.
Тробарвена је врста истоветна црној са жутомркљем, али да има и по кој белину на глави, прсима, ногама, трбуху и репу. Беле чарапе једнаке дужине се цене, али не до лакта. Змају ове врсте коме реп није сечен има да се види бели знак на крају репу. Табани да су црни, али ако има људске коже и ноктију, нека их не буде више од четири по змају.

dobar je i ovaj deo

У изгледу змаја су оситне неправде дозвољене, пошто нам је ово работна раса, где је здраво и племенито срце надалеко важније од лажне лепоте. Лозе нечистог порекла чија је расност најмање три пута истинита, а да им је изглед и особеност у сходности са расним нам мерилима, се никако не смију сматрати џукелама, уколико су њихове радне врлине задовољавајуће.

Odličan tekst,koji samo potvrđuje ideju gospodina Nenada i potvrđuje stare zakone Srbske...

Ко је писао овај текст јел се зна?

DjoleM wrote:

Postoji pisani dokument poznatiji pod imenom “Zakonik Rase” cija se starost (prema nacinu pisanja i samome pismu) procenjuje na 12 ili 13 vek. Predanje kaze da ga je pisao jedan Car, a jedini Car toga doba koji je imao veze sa dinastijom Nemanjica, i sa viteskim Redom Crvenog Zmaja bio je Car Stefan Dusan (smatra se takodje da je sam Car Dusan bio osnivac Reda Crvenog Zmaja). Ne znamo da li je taj dokument bio jedan od pratecih elemenata Dusanovog Zakonika ili pak zasebno pisano stivo, no kako god da bilo, taj zapis predstavlja prvi ikada zabelezeni i to tako precizan zapis o jednoj rasi pasa, tako da sam slobodan da ga nazovem Prvim pisanim standardom za pse na celoj zemaljskoj kugli. Od imena ovog viteskog reda, kasnije su i mnogi srpski junaci od naroda dobijali ime Zmaj, kao Zmaj Ognjeni Vuk (i ovo Vuk u njegovom imenu je vrlo interesantno), Zmaj od Jastrepca, Zmaj od Avale…

Da li ima neko vise slika od Zmajeva?Citao sam nesto po forumima,ali nigde nema nista konkretno

dogo belgrado wrote:

DjoleM wrote:

Postoji pisani dokument poznatiji pod imenom “Zakonik Rase” cija se starost (prema nacinu pisanja i samome pismu) procenjuje na 12 ili 13 vek. Predanje kaze da ga je pisao jedan Car, a jedini Car toga doba koji je imao veze sa dinastijom Nemanjica, i sa viteskim Redom Crvenog Zmaja bio je Car Stefan Dusan (smatra se takodje da je sam Car Dusan bio osnivac Reda Crvenog Zmaja). Ne znamo da li je taj dokument bio jedan od pratecih elemenata Dusanovog Zakonika ili pak zasebno pisano stivo, no kako god da bilo, taj zapis predstavlja prvi ikada zabelezeni i to tako precizan zapis o jednoj rasi pasa, tako da sam slobodan da ga nazovem Prvim pisanim standardom za pse na celoj zemaljskoj kugli. Od imena ovog viteskog reda, kasnije su i mnogi srpski junaci od naroda dobijali ime Zmaj, kao Zmaj Ognjeni Vuk (i ovo Vuk u njegovom imenu je vrlo interesantno), Zmaj od Jastrepca, Zmaj od Avale…

Da li ima neko vise slika od Zmajeva?Citao sam nesto po forumima,ali nigde nema nista konkretno

Слике су биле постављане,али се касније испоставило да су то слике паса из неког азила...

Верујем да се поред сопов'а могу наћи пси који су слични силванима код нас.Али наши људи слабо користе интернет.
Неби било лоше да Админ направи посебну тему,која је посвећена Дого Белградо и Силванима.

dogo belgrado wrote:Верујем да се поред сопов'а могу наћи пси који су слични силванима код нас.Али наши људи слабо користе интернет.
Неби било лоше да Админ направи посебну тему,која је посвећена Дого Белградо и Силванима.

Направљено