СЕРБОНОВ ПАС-SERBON DOG

SERBON

Naspram Boginje Serbone nalazi čovjek Bog Serbon, njezin imenjak i blizanac.
Majka im je Boginja Leto. Na otoku Kritu, Leto je Boginja žita i spada u red starijih božanstava. Na Apeninskom poluotoku zovu je Latina,
od čega je nastao naziv za narod - Latini, a njene blizance Serbonu i Serbona, rodonačelnike antičkih Srba. Boginja Leto likovno je predstavljena sa djecom u naručju, kako ih brani od ogromne zmijurine.
Za vreme svog života na zemlji, Bog Serbon je bio Serbo Makeridov, veliki osvajač i vođa drugog pohoda Arijevaca u Aziju oko 1330. godine pre Hrista.

SRPSKA BOGINJA SERBONA

Serbona je bila najveca boginja antickog sveta, imala je najšire nadležnosti i najcuveniji hram od svih boginja. Najšire je slavljena kod Srba, a i kod Grka i Rimljana. Imala je više imena i svaki od ovih naroda je slavio pod posebnim imenom. U antickom vremenu svaki od velikih bogova je imao svoju pratilju ženskog pola koja je bila njegova pareda, tj. uporedno božanstvo koje se poreduje sa njim. Rec pareda je iz srbskog jezika i upotrebljavana je i kod drugih naroda u antickom vremenu za oznacavanje božanskog para, pareda za ženski pol ili paredo za muški pol.
Bog Serbon kao jedan od vrhovnih bogova kod Srba i božanstvo zaštitinik vladarskog i ratnickog staleža imao je jednu boginju paredu koja se pojavljuje pod imenom Serbona. Ovaj božanski par predstavljao je glavna obeležija dana i noci, Serbon je predstavnik sunca, a Serbona predstavnik meseca. Cuveni božanski parovi bili su Keva (Kibela) i Atis, Afrodita i Adonis, Demetra i Triptolem, Selene i Endimon, Zevs i Hera, Serapis i Izis i itd. Možemo predpostaviti da je Srbona dobila svoje imo po ulozi parede boga Serbona.
Glavna uloga boginje Serbona jeste zaštita života i plodnosti u opštem smislu, svega u prirodi, životinja i hrastinja. Zato je narod prizivao imenom majke, babice i dadilje. Ona reguliše lov na divlje životinje i u toj ulozi predsedava lovu i lovcima. Da bi zaštitila divljac ona ustreljuje svojim strelama boga lovaca Ariona. Njen a obeležja su krst sa cetiri s što su u stvari cetiri mlada polu meseca kao obeležija njene svemirske uloge. Taj Serbonin znak je ostao kao glavno obeležije srbskog grba. Pored toga cesto se kod nje nalazi i simbol kretanja sunca, svastika, kao znak njene uloge parede boga Serbona predstavnika sunca. Taj simbol doslovno znaci kretanje sunca i meseca, kad sunce zade – mesec izade i obratno. Mladi mesec je simbol plodnosti, a Serbona kao mesecevo božanstvo ima posebnu ulogu u zaštiti žena i radanja. Zato su je nazivali i babicom. Herodot kaže da su žene iz Trakije i Peonije prinosile trebu Carskoj Serboni. Ovo se može razumeti na dva nacina ili da su je smatrale caricom boginja ili što je bila pareda cara Serbona.
Najstariji kip Serbone koji je dosad pronaden je od pecene gline iz Podunavlja i potice iz treceg milenijuma pre n. e. Artur Evans je našao na Kritu jedan kip Serbone, koja kao i njen paredo, ima dva lava i potice iz drugog milenijuma pre n. e.
Kod Grka Serbona se zove Artema, što je ustvari preliceno ime Serbone. Prvi samoglasnik je u njenom imenu cesto zamenjivan sa „A“ kao što je slucaj i u nacionalnom imenu Srba, Sarbi, Sardi. Kod Hezihiusa jedan oblik njenog imena je Sarbima. Grci su cesto izostavljali pocetn oslovo „S“ „E“ i „I“ kao i zamenom „B“ sa „T“ omogucila je da konacan oblik u grckom jeziku bude Artema. U nauci nema sporenja da je Artema pregrcko božanstvo koje su Grci nazvali u duhu svog jezika i usvojili kao i mnoga druga božanstva. Svi se slažu da to ime nije grckog porekla, pa kao što vidite ono je nastalo od imena Serbone.
Grci su je široko slavili i kod njih ona je bila kao boginja na prvom mestu; samo nešto malo su izmenili njene nadležnosti, tako da ona nije postala razlicita od Serbone. Karijatide sa vencom od pruca na glavi su plesacice u cast Serbone. Gutri kaže da je Artema lovac slavljena na Helmskom poluostrvu daleko pre dolaska Grka.  Preuzeto iz spisa gosp. Jovana Deretica

Данашње слике,штенци Сербоновог Пса стари 10 дана