Osnovi teorije dresure

Opšti kurs dresiranja (praktične vežbe)

Za vreme opšteg kursa dresiranja kod psa se stvaraju takozvane proste navike koje ih čine poslušnim. Opšti kurs je u isto vreme i osnov za specijalns dresiranjs. Za vreme opšteg kursa pas treba da razvije sledeće navike:

odazivanje na ime,
navika na nošenje ogrlice i povodnika,
navika na brnjicu,
hodanje pored čoveka,
slobodno stanje,
prilazak čoveku na komandu,
izvršenje komande zabrane FUJ,
sedanje,
poleganje,
stajanje,
nepomičnost,
povratak na mesto,
aport (donošenje stvari),
puzanje,
preskok preko ograde,
hodanje po gredi,
penjanje uz stepenice,
lajanje na komandu,
plivanje

Ovde isto spada i grupno dresiranje pasa a i tehnika određivanja dominantnih osobina kod psa.
Navikavanja psa na ime, ogrlicu, povodak i brnjicu

Ne treba misliti da je lako prići nepoznatom psu i staviti mu oko vrata ogrlicu, na njušku brnjicu, prikačiti mu povodnik i poći sa njim na rad. To nije tako jednostavno. Pre početka obuke dreser mora da navikne psa na svoje prisustvo, da stekne njegovo poverenje, da ga UPOZNA sa predmetima i opremom za dresuru.

Obično se pas navikava na odazivanje, na ogrlicu i povodnik dok je još štene. Ali ako pas još nema imena i nije naučen na ogrlicu i povodnik onda obuku treba time započeti jer u protivnom nećemo dobiti željene rezultate.

Navikavanje psa da se odaziva na ime vrši se u zatvorenoj prostoriji. Dreser pažljivo otvara vrata, blagim i mirnim glasor zove psa i nagradi ga parčetom mesa čim ovaj pogleda u njegovom pravcu. Dajući psu meso ponavlja mu ime. Ukoliko pas ne reaguje na ime dreser sve ponavlja iz početka. Ako je pas ranije dobijao meso on će brzo prići dreseru. Tada dreser opet mori ponavljati ime psa, dati mu meso, gladiti ga i tepati mu. Ubuduće treba psa kad god mu se prilazi ili kad se doziva zvati njegovim imenom. Prvih dana će dreser nastojati da mu pas priđe dok mu pokazuje meso. Zatim će ga navikavati da priđe samo na komandu DOĐI. Ukoliko se uvek pre komande DOĐI doziva imenom pas će se brzo navići na to ime.

Pas se na ogrlicu, povodnik i brnjicu navikava za vreme šetnje i igre. Pre nego što priđe psu dreser mora da spremi ogrlicu zakačenim dugačkim povodnikom, da zovne psa po imenu, da ga miluje i da mu istovremeno veoma pažljivo stavlja ogrlicu na vrat. Ako pas pokaže znake nemira ili pokušava da smakne ogrlicu dreser će ga terajući odmah izvesti napolje i odvući mu pažnju igrom. Ponesen igrom za vreme šetnje pas zaboravlja ogrlicu. Za vreme šetnje potrebno je nekoliko puta skinuti i ponovo staviti ogrlicu. Pošto se pas navikne na ogrlicu i ne bude više pokušavao da je skine može se početi sa šetnjom psa na povodniku. Dužinu povodnika treba polako skraćivati i navikavati psa da hoda pored dreserove noge. Povodnik treba prikačiti za ogrlicu u trenutku kada pas napušta zatvorenu prostoriju i na taj način će on stavljanje ogrlice početi da vezuje za šetnju. Za jedan do dva dana pas će se priviknuti na povodnik i postati mu ravnodušan. Posle završene obuke ili šetnje preporučuje se skidanje ogrlice da se dlake na vratu ne bi oštetila.

Brnjica se stavlja zato da bi se pas sprečio da ujede čoveka ili neku životinju. Dreser mora znati da brzo i pravilno natakne brnjicu na njušku psa. Najbolje je psa priviknuti na brnjicu za vreme šetnji ili čišćenja. Brnjica se natacinje na sledeći način: levom rukom se drži kaiš blizu ogrlice a desnom rukom se brnjica pažljivo navlači i zatim prikopčava kaišem. Ako pas pokuša da zbaci brnjicu, što je najčešće slučaj, treba mu pažnju privući nečim drugim. Ako je suviše uzbuđen i pokušava da skine šapama dreser mora pretećim glasom da izgovori komandu FUJ i jakim trzajem povuče povodnik. Dok pokušavaju da smaknu brnjicu neki psi reže i čak pokušavaju da skoče na dresera. U takvim slučajevima neophodno je upotrebiti prutić. Dobro vladanje sa brnjicom treba pak nagraditi milovanjem. Da se pas ne bi plašio brnjice i da bi se na nju što brže ravikao po nekad ga treba hraniti mesom dok mu je brnjica zataknuta. Što se više pas navikava na brnjicu to ga više treba terati da je duže nosi. Pas obavezno mora nositi brnjicu za vreme šetnje ulicom u mestima gde ima mnogo ljudi, za vreme prevoza železnicom, kolima ili plovnim objektima, itd.
Dozivanje psa

Prilikom dozivanja psa (na primer posle pauze) osnovna komanda je DODJI. Cilj ove komande je da pas nauči da brzo priđe dreseru (vlasniku) kad ga ovaj pozove ma gde god se on nalazio. Za razvijanje ove navike se najčešće koriste reakcija psa na hranu i njegova privrženost vlasniku. Momenat kad pas prilazi dreseru ne sme nikad da bude vezan za neku neprijatnost jer će u protivnom pas početi da ispoljava strah i odbijati da prilazi.

Komanda DODJI se uvek izgovara prijatnim i tepajućim glasom. Kad pas pridje dreser ga obavezno nagradjuje nekom poslasticom i milovanjem. Kad dreser izgovori komandu DODJI povišenim tonom pas ili neće hteti da pridje ili će prići sa jasno ispoljenim strahom. To je rezultat pogrešne upotrebe intonacije i zvučnih signala.

U vreme samog razvijanja uslovnog refleksa na komandu DODJI pas ne sme da se kažnjava za neizvršenje ovog zadataka. Tehnika stvaranja ove navike sastoji se u sledećem: kada se pas u svoje slobodno vreme nalazi na izvesnoj udaljenosti dreser će ga zovnuti po imenu, izgovoriti komandu DODJI i pokazati poslasticu u ruci. Pošto pas čuje miran glas dresera i oseti prijatan miris hrane on će rado prići čoveku. Zato ga treba nagraditi poslasticom i pomilovati. U prvo vreme se pas doziva dok se nalazi blizu, a zatim se, što je navika jače razvijena rastojanje uvećava i tako najviše do dvadeset metara.

Ako komandu DODJI pas izvršava bezvoljno dreser mora malo da utiče na njega svojim postupcima. Na primer da trči ispred njega, da se igra sa njim i na taj način se kod psa razvija živost i želja da priđe dreseru. Kad pas priđe dreser se udara levom šakom po butini i tera psa da sedne pored njegove leve noge. Pošto pas počne da pravilno reaguje na komandu DODJI vežba se postepeno proširuje tako što se uvode nadražaji koji odvlače pažnju ali na koje pas nesme da reaguje u prisustvu dresera. Kada pas stečenu naviku počne da izvršava bez pogovora skida mu se povodnik i vežba se nastavlja bez povodnika. Ako pas preterano reaguje na druge nadražaje treba ga trzajem povodnika i zvučnim signalom DODJI privući nozi i dati mu poslasticu.

Kasnije se komanda DODJI vezuje za pokret ruke koji dobija isto značenje koje ima zvučni signal. Leva ruka se pruža u visini ramena pa se zatim spušta na butinu. Posle izvesnog vremena pas će prilaziti dreseru samo na taj pokret rukom. Pokret i zvučni signal treba kombinovati i ceo postupak ponavljati više puta na različitom odstojanju. Navika da se prilazi dreseru može se početi razvijati od prvog dana obuke. Za to se koristi svaka pogodna prilika na primer, otvaranje vrata prostorije u kojoj se pas nalazi kad dreser dođe da bi mu dao hranu i tada se izgovara komanda DODJI i slične situacije. Kad god se prinosi hrana da pas jede takodje se uzvikuje naredba DODJI. Kasnije se ta navika upotpunjuje tokom rada u grupi.

Komanda zabrane FUJ

Da bi se sprečila ili predupredila neka nepoželjna radnja kod obuke ili kasnije u životu psa kod njega se razvija uslovni refleks na komandu FUJ koja označava zabranu. Bezuslovni nadražaj za razvijanje ovog uslovnog refleksa je bol izazvan trzajem povodnika ili udarcem prutića po butinama zadnjih nogu. Komandu FUJ i bezuslovni nadražaj bola treba sinhronizovano primeniti onog trenutka kad je pas spreman da uradi nešto što je nedopušteno.

Komanda FUJ se izgovara oštrim i pretećim glasom i samo onda kada je to neophodno. Ovu komandu ne treba koristiti bez naročite potrebe jer će u protivnom ona izgubiti svoj značaj. Za mesto obuke se odabira mesto gde ima dosta različitih spoljašnjih nadražaja. Psu se oko vrata stavlja ogrlica i pušta se na pola dužine povodnika. Ako pas samovoljno pokuša da se baci na neku životinju ili na nekog prolaznika izgovara se komanda FUJ i istovremeno se naglim trzajem povodnika pas zaustavlja. U slučaju da se pas u takvom trenutku nalazi u neposrednoj blizini dresera ovaj uz komandu FUJ mora upotrebiti prutić. Kad pas izvrši zapovest treba ga nagraditi.

Kada se izdresira da reaguje na komandu FUJ bez primene bola prelazi se na složeniji vid obuke. Dužina povodnika se sve više produžava a na kraju se pas pušta da se potpuno oslobodi. Svaki put kad pas pokuša da uradi nepoželjno dreser koristi povodnik ili prutić. Komanda FUJ se koristi i kad pas bez dozvole dresera uzima hranu iz ruku nepoznatog čoveka ili sa zemlje. Može se smatrati da je uslovni refleks na komandu FUJ dobro razvijen tek onda kada pas koji se slobodno šeta i koji vidi nadražaj koji ga je ranije nadraživao odmah trči ka dreseru ili se baca na čoveka koji mu nudi hranu.
Navika sedenja

Uslovni nadražaj u ovom je slučaju komanda SEDI i desna ruka se pruža napred sa šakom okrenutom na dole. Ovaj uslovni refleks se razvija na sledeći način, pas se nalazi sa leve strane dresera na kratkom povodniku i zatim se do pola okrene u pravcu psa, desnom rukom drži povodnik na 10 do 15 santimetara odstojanja od ogrlice, izgovara komandu SEDI i levom rukom pritiska slabinski deo životinje terajući je da sedne. Istovremeno se povodnik povlači malo nagore i unazad i pomaže se psu da sedne. Ako se pas suprotstavlja treba ga pritiskom ruke držati u sedećem položaju. Svako pravilno izvršenje zapovesti treba nagraditi poslasticom i komandom DOBRO. Ako pas pokuša da ustane treba ponavljati komandu SEDI i pritiskati slabinski deo rukom. Komandu SEDI treba izgovarati uvek pre nego što se rukom pritisnu slabine i povuče povodnik. Kada se to više puta ponovi, pas će naučiti da seda samo na izgovorenu komandu SEDI. Ako pas ne sedne samo na izgovorenu komandu SEDI postupak se ponavlja kao na početku dok se ne postigne taj cilj.

Kada se ovaj uslovni refleks dobro razvije dreser prelazi na usavršavanje navike odnosno na obučavanje psa za nepokretnost. To se radi ovako: pošto pas sedne dreser držeći jednom rukom kraj dugačkog povodnika, pazeći da ne povuče povodnik, polako odlazi u stranu ponavljajući povišenim glasom komandu SEDI. Dok se vežba ponavlja dreser se udaljuje od psa na različite strane na daljinu koju mu povodnik dopušta i komandom SEDI sprečava psa da napusti svoje mesto. U samom početku ne obraća se pažnja na pravilnost sedenja psa i cilj je jedino da on ostane nepokretan a kasnije, sa razvitkom ovog uslovnog refleksa, prelazi se na ispravljanje nedostataka za vreme sedenja: pravilan položaj glave i slabina, itd.

Kada se dreser udaljuje od psa koji sedi treba da pazi da slučajno ne povuče povodnik jer će pas to shvatiti kao znak da može da napusti mesto. Zato je potrebno unapred razmrsiti povodnik i položiti ga na zemlju a u ruci zadržati jedan njegov kraj. Vreme ostajanja u nepokretnom položaju se postepeno uvećava i najviše do pet minuta. Da bi se što bolje učvrstila ta navika dreser se krije iza nekog zaklona. Ako pas postane nemiran i pokuša da ustane sa mesta odmah se pretećim glasom izgovara komanda SEDI a kada životinja ostaje na mestu pohvaljuje se komandom DOBRO i daje joj se poslastica propraćena blagim milovanjem.

Razvijanje refleksa drugog reda odnosno sedanje na pokret ruke izvodi se na sledeći način: dreser se nalazi na udaljenosti od 4 do 5 metara od psa koji je u ležećem stavu, dreser izgovara komandu SEDI i istovremeno pruža desnu ruku napred sa šakom okrenutom na dole. Čim pas sedne ruka se spušta. Pokrete je potrebno izvoditi odsečno i jednoobrazno. Samo je u tim uslovima moguće od psa očekivati tačan i bezprekoran odgovor. Dobri rezultati se mogu postići samo upornim vežbanjem, stalnim ponavljanjem, usklađivanjem pokreta i komande i nagrađivanjem kad se zadatak izvrši. U slučaju da pas odbije da sedne na zapovest dat pokretom ruke treba ponoviti komandu, a ako i to ne pomogne treba koristiti neposredni nadražaj — pritisak rukom na slabinu. Tokom dalje dresure potrebno je ovu naviku usavršiti kako za vreme individualne tako i za vreme grupne obuke. Obuka se kasnije usložnjava tako što se vrši na mestima gde ima nadražaja i koji odvlače pažnju, u različito doba dana i u različitim vremenskim uslovima. Usavršavanje navike sedenja se sastoji u tome da pas sedne kad god dreser to od njega zahteva i to da sedne u pravilnom položaju, odnosno da mu zadnji deo tela ne bude izbačen na stranu i da mu glava bude okrenuta prema dreseru.
Poleganje psa

Osnovna komanda je LEZI. Ova navika se razvija pošto je pas naučio da reaguje na komandu SEDI. Uslovni nadražaji su komanda LEZI i pokret rukom (desna ruka spuštena uz pognuto telo) a bezuslovni nadražaji je guranje rukama psa da legne. Dresura se izvodi na sledeći način: pas se drži na kratkom povodniku u sedećem stavu pored leve noge. Pošto se okrene psu dreser se spušta na desno koleno izgovara komandu LEZI i levom rukom pritiska leđa psa u visini lopatica i istovremeno vuče povodnik naniže i napred (umesto povlačenja povodnika može i pažljivo vući prednje šape psa prema napred). Posle toga dreser dozvoljava psu da malo prošeta. Pošto se pas prošetao sve se ponavlja iz početka.

Pas se može naterati da legne i blagim podsećanjem prednjih udova dok se nalazi u sedećem stavu. Levom rukom se pritiskuju leđa a desna se ruka podvlači ispod stomaka i blago se podsećaju prednje šape. Prvo se izgovara komanda LEZI a neposredno zatim levom rukom se životinju izvesno vreme pritiskati. Dok se pas nalazi u ležećem položaju nagrađuje se poslasticom, miluje se i ponavlja se komanda LEZI. Pošto se kod psa razvio uslovni refleks na komandu LEZI dreser se od njega udaljuje na 2 do 3 metra ne povlačeći povodnik a zatim mu ponovo prilazi (pas leži), miluje ga, izgovara komande LEZI i DOBRO i ponovo se udaljuje na rastojanje od 5 do 6 metara. Posle toga doziva psa. Ako pas pokuša da bez komande priđe dreser izgovara komandu LEZI povišenim glasom a ako pokuša da skoči dreser ga odma vraća na mesto.

Odgovor na komandu LEZI se kod psa razvije dosta brzo već posle dve ili tri vežbe. Posle toga dresiranje možemo nastaviti na dugačkom povodniku i sa odstojanja. Pošto je pas stekao naviku da reaguje na zvučnu komandu, prelazi se na naredbom sa pokretom ruke. Dreser koji se nalazi na 5 do 6 metara odstojanja od psa koji sedi izgovara komandu LEZI i istovremeno spušta svoju podignutu desnu ruku. Naravno, što je dreser na većem odstojanju to je njegov uticaj na psa slabiji i zbog toga se komande izgovaraju oštrim i jačim glasom. Ako pas ustane ili sedne bez dozvole dreser treba odmah da natera psa da ponovo legne vukući povodnik naniže levom rukom. U slučaju da pas ne reaguje na zvučnu komandu i pokret treba mu prići i ponoviti nekoliko puta istu radnju primenjujući neposredan nadražaj. Kad god pas ispuni zadatak treba ga nagraditi milovanjem i poslasticom. Kad pas ne izvrši zapovest izgovorenu povišenim glasom (treba mu prići) izgovoriti komandu LEZI i povući povodnik naniže. Obično je to dovoljno.

Kada pas nauči da reaguje na zvučnu komandu i pokret sa većeg odstojanja može se preći na obuku bez povodnika. Za to vreme se otklanjaju i drugi sitni nedostaci kod psa kao što su pokušaji da se priđe dreseru bez komande, ispravljanje zadnjeg dela tela zabačenog u stranu itd. Navike se postepeno usavršavaju, bezuslovni nadražaji prestaju da se koriste a vreme ostajanja u ležećem stavu se produžava do pet minuta.
Stajanje na mesto

Osnovna komanda je STOJ. Postoje dosta prilika kad je potrebno da pas neko vreme stoji mirno u pravilnom položaju, na primer za vreme veterinarskog pregleda, kupanja i za vreme davanja ocene na izložbi. Uslovni nadražaj za stvaranje ove navike su komanda STOJ i pokret, a bezuslovni nadražaj je pritisak rukom na stomak. Navika da se stoji mirno razvija se paralelno sa ostalim vežbama. Dreser se nalazi sa desne strane psa koji sedi i izgovara komandu STOJ povišenim glasom i neposredno posle toga desnom rukom vuče povodnik napred i nagore a levom pritiska životinju na gore po stomaku kao da želi da je digne. Zatim nastavlja da blagim glasom izgovara komandu STOJ. Čim pas zauzme pravilan položaj miluje ga, daje mu poslasticu, izgovara komandu DOBRO i posle kraćeg zadržavanja u tom položaju izdaje komandu ŠETAJ. Vežbu treba ponoviti nekoliko puta.

Pas se na komandu STOJ može lako navići za vreme čišćenja. Ako dreser izgovori komandu STOJ kad god pas pokuša da ustane i ako pritiska rukom njegov stomak kroz izvesno vreme će se stvoriti čvrsta navika na tu komandu. Izvršenje komande se postepeno usavršava. Pošto pas nauči da dobro reaguje na zvučnu komandu prelazi se na razvijanje uslovnog refleksa drugog stepena — na naredbu pokretom ruke. Vežba počinje tako da dreser, koji se nalazi na rastojanju 3 do 5 metara zahteva od psa koji sedi da izvrši komandu STOJ na pokret levom rukom. Ruka se sa šakom okrenutom nagore pruža do visine ramena. Posle ponovljenih povezivanja zvučne komande i pokreta rukom kod psa će se razviti refleks na pokret tako da više neće biti potrebno izgovarati samu komandu STOJ. Kasnije se ta navika, kao i sve ostale usavršavaju.

Navika na mesto

Za vreme opšteg kursa dresure, paralelno sa razvijanjem uslovnih refleksa na dosad opisane komande, razvija i navika da pas bude nepokretan to jest da stoji mirno. Ova navika se razvija paralelno sa razvijanjem nekih drugih navika. Na primer, kad dreser razvija kod psa naviku da sedi on polako počinje da ga navikava i na nepokretnost. To se radi tako što se dreser udalji, pas će naravno u većini slučajeva pokušati da ga prati ali tada treba strogim glasom izgovoriti komandu NA MESTO i naterati psa da se vrati na mesto. Ako pas, pošto ga je dreser napustio, ostane na svom mestu, treba se kroz minut ili dva vratiti natrag, pomilovati ga i nagraditi ga nekom poslasticom.

Na taj način se postepeno kod psa stvara navika da sedi na jednom mestu bez gazde pet minuta, pa i više. Naviku da bude nepokretan treba kod psa razvijati tokom cele obuke to jest dok stoji, pre nego što ga pošaljemo da donese bačeni predmet, pre preskoka ograde itd.

Po pravilu se ova navika razvija uz pomoć dugačkog povodnika. Neki neiskusni dreseri to zaboravljaju i prve vežbe izvode na kratkom povodniku. To je nedozvoljiva greška koja ne dovodi do dobrih rezultata. Kada se dreser udaljuje od psa i najmanji trzaj povodnika će učiniti da životinja skoči sa mesta. Dugačak povodnik, ako nije zamršen, omogućuje slobodu delovanja dresera dok se udaljuje od psa jer povodnik se postepeno odmotava i pas ga ne oseća. Navika NA MESTO se razvija na mestima gde nema nadražaja koji psu odvlače pažnju.
Navika vraćanja na mesto

Razvijanje uslovnog refleksa na komandu NA MESTO se vrši tokom same obuke. Pas će često u toku učenja da sedi, mirno stoji ili leži, napustiti svoje mesto i prići dreseru. Zbog toga je potrebno razviti naviku da se na komandu vrati na mesto. Ta se navika razvija na sledeći način: dreser se nalazi pored psa, izgovara komandu SEDI i ostavlja pored njega svoje stvari na primer kapu, maramicu ili rukavice i zatim se udaljuje dok pas ne potrči za njim. Čim pas stigne dresera dreser se zaustavlja i komandom NA MESTO primorava psa da se vrati ostavljenim stvarima. Ako pas ne reaguje na komandu NA MESTO (što se uvek u početku i dešava) onda ga dreser trzajem povodnika vraća ostavljenim stvarima izgovara komandu SEDI i posle izvesnog vremena se ponovo udaljuje. Ako pas ponovo pokuša da napusti mesto dreser jakim glasom izgovara komandu NA MESTO. U toku razvijanja uslovnog refleksa na komandu NA MESTO rastojanje između psa i dresera se povećava. Dreser sam zove psa da dođe i komandom NA MESTO ga vraća natrag. Ta vežba se ponavlja nekoliko puta dok se uslovni refleks u potpunosti ne razvije. Ponekad se dešava da kad se dreser udalji pas ne potrči za njim. U tom slučaju dreser ostavlja stvari i udaljava se od psa sve dok on ne potrči za njim. Tada ga dreser komandom vraća na mesto. Refleks na komandu NA MESTO može se razviti i na drugi prostiji način. Kad god se pas vraća u prostoriju treba izgovoriti komandu NA MESTO. I tako se pas navikne brzo na tu naredbu.

Navika vraćanja na mesto

Razvijanje uslovnog refleksa na komandu NA MESTO se vrši tokom same obuke. Pas će često u toku učenja da sedi, mirno stoji ili leži, napustiti svoje mesto i prići dreseru. Zbog toga je potrebno razviti naviku da se na komandu vrati na mesto. Ta se navika razvija na sledeći način: dreser se nalazi pored psa, izgovara komandu SEDI i ostavlja pored njega svoje stvari na primer kapu, maramicu ili rukavice i zatim se udaljuje dok pas ne potrči za njim. Čim pas stigne dresera dreser se zaustavlja i komandom NA MESTO primorava psa da se vrati ostavljenim stvarima. Ako pas ne reaguje na komandu NA MESTO (što se uvek u početku i dešava) onda ga dreser trzajem povodnika vraća ostavljenim stvarima izgovara komandu SEDI i posle izvesnog vremena se ponovo udaljuje. Ako pas ponovo pokuša da napusti mesto dreser jakim glasom izgovara komandu NA MESTO. U toku razvijanja uslovnog refleksa na komandu NA MESTO rastojanje između psa i dresera se povećava. Dreser sam zove psa da dođe i komandom NA MESTO ga vraća natrag. Ta vežba se ponavlja nekoliko puta dok se uslovni refleks u potpunosti ne razvije. Ponekad se dešava da kad se dreser udalji pas ne potrči za njim. U tom slučaju dreser ostavlja stvari i udaljava se od psa sve dok on ne potrči za njim. Tada ga dreser komandom vraća na mesto. Refleks na komandu NA MESTO može se razviti i na drugi prostiji način. Kad god se pas vraća u prostoriju treba izgovoriti komandu NA MESTO. I tako se pas navikne brzo na tu naredbu.
Donošenje stvari

Osnovna komanda je APORT. Očekuje se da na dreserovu izgovorenu komandu APORT bačenu stvar pas uzme u usta i vrati dreseru. Predmeti za donošenje mogu biti specijalno za te svrhe napravljeni na primer štap ili razni drugi laki predmeti različitog oblika naprimer rukavica, torbica, itd. Donošenje predmeta je važna karika u dresiranju psa jer ona povezuje različite stepene obuke tako da predstavlja osnovu za specijalni kurs. Ako dreser uspe da kod psa razvije ljubav za donošenje predmeta kasnije će mu biti mnogo lakše da razvije ceo niz specijalnih složenih navika. Pas će aktivno čuvati stvari svog vlasnika i sa interesovanjem će tražiti sakriveni predmet ili stvar koju je odneo neki nepoznati čovek.

Tehnika dresiranja se ovde zasniva više na urođenom talentu psa nego na prinudi. Da bi razvio uslovni refleks dreser mora da na neki način kod psa izazove želju da hvata bačene predmete. Najbolji način za to je oživljavanje predmeta pred psom to jest svaki predmet koji je bačen se brzo kreće i time predstavlja dovoljno jak nadražaj koji će kod psa izazvati ispoljavanje urođene reakcije (instinkta) hvatanja jer ga asocira na životinju koju lovi.

Da bi se razvio refleks na komandu APORT koristi se sledeći postupak: dreser u desnoj ruci drži neki predmet, maše njime ispred psa i svoj pokret prati komandom APORT. To nadražuje psa i on pokušava da uhvati predmet koji mu igra pred očima. Čim pas ima želju da ga uhvati treba izgovoriti komande APORT i DOBRO i posle pola minuta pustiti predmet da ga pas drži u čeljustima neko vreme. Kada je pas već naučio da na komandu uzme predmet iz ruke i da ga neko vreme drži u čeljustima, predmet se može poneti i baciti u početku bliže a kasnije dalje sa tim da ga pas donese. Pre nego što se predmet baci psa treba malo nadražiti mašući predmetom pred njegovim očima. Ako pas komandu ne izvrši odmah dreser mu baca dotični predmet pred noge izazivajući na taj način želju kod psa da se predmet uhvati. Kad pas donese predmet treba se malo poigrati sa njim pomilovati ga i nagraditi poslasticom. Da pas ne bi ispuštao predmet iz usta bez komande DAJ dreser mu žuri u susret, tera ga da sedne sa predmetom i dalje u zubima i nešto kasnije izgovara komandu DAJ, uzima mu predmet iz usta i nagrađuje ga. Ako pas pokuša da ispusti predmet pre nego što je dreser izgovorio naredbu DAJ treba pretećim glasom izgovoriti komandu APORT da pas taj predmet ponovo uzme u usta. Tokom daljeg dresiranja navika donošenja predmeta se usavršava. Pas se ne šalje odmah za bačenim predmetom već pošto je neko vreme proveo nepokretan. Predmet se baci, izgovara se komanda SEDI povišenim glasom i ako je nužno povuče se povodnikom. Zatim se pas vežba da sedi sa donesenim predmetom i da ga nosi u zubima dok ide pored dresera.

Međutim naviku donošenja predmeta moguće je razviti i metodom prinude. Dreser drži predmet u desnoj ruci a palcem leve ruke jako pritiska na donju vilicu psa prisiljavajući ga da otvori čeljust. Čim pas otvori čeljust u nju se pažljivo stavlja predmet i odmah se prestaje sa pritiskivanjem palca na donju vilicu kako bi prestao osećaj bola. Istovremeno se izgovaraju komande APORT i DOBRO i pas se miluje. Posle izvesnog vremena kad pas bude čuo komandu APORT sam će zgrabiti predmet da bi izbegao bol. Ipak treba dodati da obuka psa metodom prinude retko daje dobre rezultate. Kod pasa obučenih na taj način interesovanje za bačenim predmetom se gubi brže nego kod pasa koji su obučeni prirodnim načinom.

Dešava se da pas drži predmet u zubima, da trči sa njim ali da neće da priđe na poziv. U tom slučaju je potrebno izdati komandu SEDI prići psu i uzeti mu predmet iz čeljusti.

Ima pasa koji se vrlo teško navikavaju na ovaj način dresiranja. Tada je potrebno koristiti najrazličitije metode kako bi se pronašao pravi način. U takvim slučajevima kao predmeti za hvatanje služe razne krpice, lopte, sveže kosti, i slične stvari. Nekad se koristi i metoda oponašanja . Naime pas koji se teško dresira sedi i gleda dobro istreniranog psa kako trči za bačenim predmetom i za to dobija nagradu.

Da pas ne bi ispuštao predmet koji nosi dok ide pored dresera dreser menja brzinu hodanja — čas ide brže, čas sporije. Na taj način se pas navikava da nosi predmet u zubimo po terenu. Sa daljim treningom se ova navika sve više usavršava. Pas se uči da sa predmetom u zubima stoji i sedi i kad dreser nije prisutan. Međutim ne preporučuje se često ponavljanje ovih vežbi da pas ne bi izgubio zainteresovanost za donošenje i držanje predmeta.

Za vreme opšte obuke vežbanje donošenja predmeta predstavlja jedan od najvažnijih elemenata. Na osnovi te navike se kasnije razvijaju mnoge druge specijalne navike. Zbog toga je važno tokom treninga predmete bacati na različite strane i terati psa da ih traži. Kad god se pas pošalje da traži bačeni predmet treba izgovarati komandu TRAŽI i pokazivati rukom u pravcu bačenog predmeta. Ova vežba je važan preduslov za uspeh kasnijeg dresiranja lovačkih pasa da pretražuje okolinu.

Tokom vežbi je kod psa potrebno razviti ljubav za predmet koji traži. Da bi se to postiglo treba se držati osnovne metode obuke zasnovane na zainteresovanosti a ne na metodi prinude.
Puzanje

Osnovna komanda je PUZI. Uslovni nadražaj za razvijanje navike puzanja su komanda (zvučni signal) PUZI i ponašanje samog dresera. Neposredni ili bezuslovni nadražaj je pritisak rukom na leđa i zatezanje povodnika. Obuka treba da se odvija na ravnom, čistom, i suvom terenu. Navika puzanja se uvežbava na sledeći način: dreser legne na zemlju (okrenut na desni bok i gleda prema psu) i izgovara komandu LEZI i istovremeno poleže psa pored sebe i to tako da glava psa bude u visini njegovog ramena. Dok pas leže treba ga milovati i dati mu malo poslastica. Kad se pas umiri dreser drži u desnoj ruci povodnik, bliže ogrlici, levom rukom blago pritiska leđa psa, izgovara komandu PUZI i neposredno posle toga i sam čini pokret napred i povlači uzicom i psa da puzi. Ako pas za vreme prvih vežbi pokuša da ustane dreser izgovara komandu LEZI i ponovo pritiska rukom na leđa psa ne dozvoljavajući mu da ustane. Kada pas pravilno puzi dreser mu tepa komandom DOBRO, miluje ga i daje mu poslasticu. Pošto se pređe 10 do 12 metara pravi se pauza od jedne minute za koje vreme se psu daju poslastice. Zatim dreser nastavlja da puzi izgovarajući komandu PUZI, DOBRO, PUZI, i vukući povodnik prisiljava psa da puzi za njim.

Čim se kod psa razvije uslovni refleks na komandu PUZI prelazi se na navikavanje na puzanje bez povodnika. Povodnik se odlaže na zemlju, dreser se stavlja u položaj za puzanje, izgovara komandu PUZI i zajedno sa psom prelazi određeno rastojanje. Ako pas bez povodnika pokuša da pobegne potrebno je početi vežbu nanovo sa povodnikom. Kasnije se navika puzanja usavršava naime pas se navikava da puzi na različitom zemljištu a rastojanje se povećava do 25 metara. Zatim se pas tera da sam prepuzi neki otvoreni prostor bez povodnika samo na komandu PUZI i bez puzanja dresera. U toku tih vežbi se kod psa uslovni refleks razvija na osnovu oponašanja dresera. Ako dreser legne, leći će i pas.
Preskakanje preko ograde

Obuka za savladavanje raznih prepreka (ograda, živica, kanala, stepenice, greda....) pomaže fizičkom razvoju psa i razvoju njegove umešnosti, hrabrosti i elastičnosti. Zbog toga se mladi psi treniraju za savladavanje malih prepreka. Te vežbe kod psa izgrađuju sigurnost i stremljenje da se dostigne cilj. Osnovna komanda je BARIJERA. U razvijanju ove navike učestvuje prvenstveno urođena sposobnost psa da skače. Zato za vreme planirane obuke dreser mora sam da pronađe najbolji način da ta urođena sposobnost dođe do svog punog izražaja.

Uslovni nadražaj su komanda BARIJERA i pokret rukom u pravcu prepreke a bezuslovni nadražaj je poslastica kao nagrada za ispunjenu zapovest. Obuka se vrši na specijalno pripremljenim terenima, odnosno na terenima gde već postoje izgrađene barijere, kanali, živice, stepenice, grede i slično odnosno u specijalizovanim dresarnicama. Da se pas ne bi bojao prepreka treba ga prethodno upoznati sa njima. Zbog toga se psi nekoliko dana pre obuke šetaju među preprekama koje treba da savladaju. Nakon toga dreser mora da pronađe odgovarajući nadražaj koji će kod psa izazvati prirodnu želju da skoči. Taj zadatak se rešava na više načina. Na primer pas se dovede na dva koraka ispred ograde koji treba da preskoči a koji nesme biti viši od jednog metra. Dreser ostavlja psa da sedi, a sam ide iza ograde i prebacuje preko njega dugi povodnik kojim je pas vezan. Zatim izgovara komandu DODJI i u trenutku neposredno pre nego pas preskoči ogradu dreser izgovara komandu BARIJERA. Ta se vežba ponavlja tri do četiri puta u toku časa. Kad god pas samostalno i pravilno savlada prepreku daje mu se poslastica. Drugi efikasniji način je sledeći: dreser trči u pravcu prepreke zajedno sa psom na povodniku i izgovarajući komandu BARIJERA preskače preko ograde a pas za njim. Tu radnju treba ponoviti nekoliko puta i svaki put treba psa nagraditi. Posle izvesnog vremena dreser zajedno sa psom pritrčava prepreci, ali je ne preskače već tera psa da sam izvrši skok na komandu BARIJERA. Dok pas preskače nisku prepreku dreser povišenim glasom izgovara komandu BARIJERA i posle dobrog skoka nagrađuje psa komandom DOBRO i parčetom mesa.

Ponavljanje ove vežbe i vezivanjem momenta preskoka za komandu BARIJERA kod psa će se razviti jaka navika da na tu komandu skače preko prepreka. Kad god pas preskače ogradu ponavlja se komanda BARIJERA a posle pravilnog preskoka sledi milovanje i davanje poslastica. Po pravilu pas preskače niske prepreke. Što je visina ograde veća to pas više gubi hrabrost. U tom slučaju dreser mora da pomogne psu da savlada prepreku. To se čini na sledeći način: pošto pas sedne na dva metra pred ogradu izgovara se komanda BARIJERA i istovremeno se desna ruka pruža u pravcu prepreke. U trenutku kad pas skače treba mu malo pomoći, podići ga odpozadi da bi se lakše zaskočio prednjim šapama za gornji kraj ograde. Istog trenutka se povišenim glasom ponavlja komanda BARIJERA. Pošto se zakači prednjim šapamana na vrh ograde pas će preskočiti na drugu stranu. U slučaju da odbije da preskoči visoku ogradu prepreku treba smanjiti na očigled psu i posle manjeg odmora ponoviti vežbu. Da bi pas preskočio ogradu visoku do dva metra nije mu potreban veliki zalet. Pas obično čini skok posle petog koraka. Ako je zalet suviše veliki on gubi potreban tempo i ritam pokreta pred skok.

Psima koji su zainteresovani za hvatanje predmeta se preko prepreke bacaju poznati im predmeti uz komandu BARIJERA. Ta radnja predstavlja jak nadražaj za psa i tera ga na skok. Ako je pas zao i reži na nepoznatog čoveka kao nadražaj za preskakanje prepreke može da posluži pomoćnik koji će stati iza ograde i izazivati životinju. Dreser pak drži psa na povodniku zatim ga pušta i momenat preskoka preko prepreke vezuje za komandu BARIJERA. Pas kod koga je izražena proždrljivost najlakše je naučit da skače ako se iza prepreke baci kost ili meso. Nagon za hranom će kod takvog psa svakako izazvati veliki trud i zalaganje da se preskoči ograda. Često se koristi i metod oponašanja. Grupa pasa se dovede na rastojanje pet do šest metara od prepreke i zatim se puštaju da jedan po jedan preskaču na komandu BARIJERA. Pri tome prvo skaču dobro dresirani psi a tek zatim ostali.

Pošto se kod psa razvije uslovni refleks na zvučnu komandu BARIJERA prelazi se na dresiranje putem pokreta. Psu se naredi da sedne na dva metra od prepreke (ograde, rova), izdaje se komanda BARIJERA i istovremeno se ruka pruža u pravcu prepreke. U trenutku kad pas preskoči prepreku ponavlja se komanda BARIJERA. Ako je pas dobro izvršio zapovest dreser mu prilazi, miluje ga i daje poslastice. Uporedo sa ovim dreser koristi komandu FUJ i razvija kod psa stav nepokretnosti pred preskok. To se radi postepeno počev od jedne sekunde do 2 minuta.

Sa učvršćenjem refleksa na zvučni signal i pokret kad pas počne da sa lakoćom preskače niske prepreke visina ograde se postepeno povećava do dva metra. Prepreka čija visina dostiže dva metra smatra se sasvim dovoljnom jer veća visina nepovoljno deluje na organizam psa. Ako se pas za vreme preskoka povredi on će se dugo plašiti da ponovo skače preko visokih prepreka.

Preskoke ne treba trenirati neposredno po uzimanju hrane. Zemlja oko prepreke mora biti preriljana, bez kamenja i drugih tvrdih predmeta. Sama ograda mora biti dovoljno jaka da se ne bi srušila kad pas skoči i počne da se vere uz nju. Po nekad će pas umesto da preskoči ogradu pokušati da je obidje i da bi se to sprečilo potrebno je na krajevima prepreke izgraditi pomoćnu ogradu. Obučavanje psa da preskače druge prepreke kao što su rovovi, živice i druge prepreke vrši se istim redosledom na isti gore opisani način. Obuke počinje tako što dreser prvi preskače rov a pas za njim a pr tome dreser uvek izgovara već poznatu komandu BARIJERA. Momenat preskoka se vezuje za istu komandu. Ubuduće će pa samostalno i samo na komandu BARIJERA da izvršava naređenja i da preskače različite prepreke. Ako pas treba da pređe rov preko brvna ili uzanim mostom ne izdaje se komanda BARIJERA već komanda NAPRED (komanda koja se primenjuje za hodanje po gredi).
Hodanje po gredi

Osnovna komanda je NAPRED. Hodanje po gredi razvija kod psa hrabrost i koordinaciju pokreta. Potreba za razvijanjem te navike proizilazi iz toga što pas u praksi često nailazi na takvu vrstu prepreka. Uslovni nadražaj je zvučna komanda NAPRED i pružanje desne ruke u pravcu kretanja. Greda treba da bude dugačka deset metara i da bude postavljena na jedan metar visine od zemlje. Da bi se pas popeo i spustio sa grede treba na krajevima da budu dodate koso postavljene daske.

Navika se razvija na sledeći način: dreser dovodi psa na kratkom povodniku ispred grede. Izdavši komandu NAPRED on desnu ruku pruža u pravcu grede a levom rukom lakim trzajem povodnika navodi psa da se popne na gredu. Čim pas učini prve korake po gredi treba ga odmah pomilovati izgovoriti komandu DOBRO i istovremeno držeći ruku na povodniku bliže ogrlici blago vući psa i doći sa njim do kraja grede. Prvog dana obuke pas će pokušati da skoči sa grede. Da se to ne bi dogodilo potrebno je desnom rukom držati povodnik a levom pridržavati psa za stomak. Dok pas ide gredom treba ga stalno umirivati, milovati ga i ponavljati komandu NAPRED. Kad pas dođe na kraj grede i skoči sa nje treba ga nagraditi poslasticom i odmorom. Posle izvesnog vremena kod psa se razvija navika da hrabro i mirno ide po gredi i to ne samo na komandu NAPRED već i na pokret rukom.

Što pas postaje sigurniji u izvršavanju zapovesti zadaci postaju komplikovaniji. Tako pas se uči da prelazi preko brvna, rova napunjenog vodom, da se kreće preko močvarnog tla, itd. Kad pas prelazi mostić koji podseća na gredu dreser ide iza njega i ponavlja komandu NAPRED. Ako pas, dok prelazi preko brvna ili daske, pokazuje znake straha dreser može da prvi pređe prepreku i da zatim pozove psa komandom DODJI. U prvim danima obuke kada se trenira prelaz preko dubokih rovova ili kanala sa vodom daska ili brvno treba da budu široki. Ali vremenom, pošto pas stekne izvesnu sigurnost, širina grede se sužava. Obuka za hodanje po gredi se odvija paralelno sa obukom savlađivanja ostalih prepreka.
Hodanje po stepenicama

Osnovna komanda je STEPENICE. Najbolje je psa učiti da se penje uz stepenice dok je još i štene. Stepenice koje se koriste za dresuru moraju biti kratke i sa širokim stepenikom. Stimulans za penjanje jesu hrana i dozivanje. Na terenu gde se odvija obuka nalaze se specijalno napravljene stepenice sa dve male platforme na vrhu. Stepenice su sa jedne strane kraće, podsećaju na stepenice potkrovlja, a sa druge strane imaju oblik stepeništa u kućama.

Osnovni cilj obuke hodanja po stepenicama jeste da se, kod psa razviju snaga, hrabrost i sposobnost koordinacije pokreta. Uslovni nadražaji su komanda STEPENICE i pokret desnom rukom u pravcu stepenica. Bezuslovni nadražaji su trzaj povodnika i nagrada po izvršenju zadatka. Da bi se razvio uslovni refleks na zvučni signal STEPENICE koriste se urođene reakcije psa. Da bismo psa naterali da se popne uz stepenice potrebno je izabrati odgovarajuće nadražaje koji će kasnije postati onaj činilac koji će terati psa da savladava prepreke te vrste.

Tehnika dresiranja sastoji se u sledećem: dreser držeći psa za povodnik sa leve strane počinje da se penje uz stepenice blago pognut. Pošto učini prvi korak izgovara komandu STEPENICE i držeći psa za ogrlicu polako počinje da se penje uz stepenice. U prvo vreme osnovni stimulans za psa predstavljaju kretanje samog dresera, pokazivanje i davanje poslastica. U slučaju da pas ispolji kukavičluk dreser će mu pažljivo premeštati šape sa jednog na drugi stepenik, milovati ga, umirivati ga i izgovarati poznatu komandu STEPENICE i DOBRO. Kada se dođe do vrha daje mu se minut odmora i poslastica. Ako pas pokuša da siđe igrom mu se odvraća pažnja od tog pokušaja, izgovara se komanda DOBRO, miluje se i daje poslastica. Spuštanje niz stepenice je za psa mnogo teže negoli penjanje. Zbog toga se ta navika u početku razvija tako što dreser prvi silazi i komandom DODJI poziva psa da ga sledi pri tom pažljivo prateći njegove pokrete. Potrebno je paziti na povodnik da se pas ne bi sapleo. Kad pas siđe niz stepenice, daje mu se nagrada.

Neki psi se brzo penju i spuštaju niz stepenice a to može da dovede do pada i povrede. Da bi se to izbeglo dreser more da obučava psa. Sa razvijenim instinktom za donošenje stvari možemo učiti da se penje uz stepenice i na sledeći način: daje mu se neki predmet da se sa njime poigra a zatim se taj predmet baca ne prvu platformu i komandom APORT se pas šalje da ga donese. Prilazak stepenicama treba da prati komanda STEPENICE. Može se koristiti i vezanost psa za gospodara: dreser gospodar se popne uz stepenice i doziva psa. Može se koristiti i metoda oponašanja, odnosno, pustiti da se uz stepenice prvo popne pas koj već dobro ispunjava komandu.

Pošto se pas navikne da se bez straha penje i spušta stepenicama sa dreserom prelazi se na samostalno obučavanje bez povodnika. Tada dreser zapoveda sa daljine komandom i pokretom. To se čini na sledeći način: psu se zapovedi da sedne ispred stepenica, skida mu se povodnik, čini se korak napred i istovremeno se glasom i pokretom pružanja desne ruke u pravcu stepenica pas šalje uz stepenice komandom STEPENICE. Dok se pas penje, dreser pažljivo prati njegove pokrete. Kad pas stigne do vrha, dreser brzo prelazi na stranu kojom pas treba da se spušta, i komandom DODJI i pokretom ga zove ka sebi i nagrađuje ga. Ako se pas nerado spušta niz stepenice dreser počinje da se spušta niz stepenice. Pas će obavezno početi da se spušta za njim niz stepenice. Pas koji se spušta sam niz stepenice nikako ne sme da ima povodac oko vrata pošto će mu on smetati da održi ravnotežu. Iznenadni trzaj ili zakačinjanje za nešto može izazvati gubljenje ravnoteže a time i pad. Za vreme usavršavanja navike penjanja uz stepenice pas se komandom SEDI tera da neko vreme ostane na vrhu platforme. U početku se obuka vrši na širokim stepenicama a kasnije na stepenicama složenijeg tipa odnosno na uzanim i kružnim (vatrogasnim) stepenicama. Za vreme dresiranja treba biti jako pažljiv, naročito kada se pas nalazi na stepenicama. Ako se pas samo jednom povredi na stepenicama, počeće da ih se plaši.
Usporavanje pokreta

Osnovna komanda LAGANO. U ovom slučaju cilj obuke je da pas na komandu LAGANO uspori kretanja. Razvijanje te navike je potrebno posebno u radu sa psima tragačima. Komanda LAGANO se veoma uspešno primenjuje za vreme obuke hodanja po gredi i po stepenicama.

Uslovni nadražaj je komanda LAGANO a bezuslovni lagano zatezanje povodnika. Usporavanje tempa kretanja se obučava u sklopu drugih vežbi. Ako se pas brzo kreće dreser izgovori komandu LAGANO, zateže povodnik tako da ogrlica stegne psa oko vrata i prinudi ga da uspori pokrete. Kad pas uspori pokrete dreser ponavlja komandu LAGANO i slabi zatezanje povodnika. Ako pas ne bude reagovao na komandu LAGANO i ne oseti zatezanje povodnika dreser mora ponoviti komandu povišenim tonom i naglim trzajem povodnika usporiti kretanje psa.

Pošto se kod psa razvija refleks na komandu LAGANO kontrola pokreta se nadalje vrši samo pomoću zvučnog signala.
Lajanje na komandu

Osnovna komanda je GLAS. Priličan broj navika stvarno treba razviti putem prinude ali u slučaju o kojem sada govorimo ta je metoda potpuno neprikladna i bio bi kontraproduktivan. Lajanje je samo jedan od mnogih načina na koji pas reaguje na nadražaje i izražava svoja osećanja. Lajanje naime može biti izazvano uzrocima najraznovrsnije prirode.

Zadatak dresera se sastoji u tome da dovede psa u uslove u kojima će lajanje biti uvek ispoljeno. Na primer, pas se dovode u nepoznatu sredinu, veže se za neko drvo a dreser se pravi da odlazi. Nepoznata sredina i odlazak gospodara će po pravilu jako uzbuditi psa tako da će on početi da cvili a zatim i da laje. Čim pas počne da laje dreser treba brzo da mu pritrči izgovarajući komandu GLAS milujući ga. Ova metoda daje veoma dobre rezultate. Obično se već posle par vežbi kod psa razvija uslovni refleks na komandu GLAS. Drugi mogući postupak je izazivanje lajanja pomoću hrane. Dreser naredi psu da sedne ispred njega, spušta povodnik na zemlju, stane nogom na njega, u desnu ruku uzme parče mesa i maše njime ponavljajući komandu GLAS. Pas će početi da skače da bi dohvatio meso ali ga neće moći dohvatiti pošto je povodnik suviše kratak. Na kraju se pas iznervira što nije u stanju da dohvati meso i počinje da laje. Dreser za taj momenat vezuje komandu GLAS i nagrađuje psa poslasticom. Kasnije će kod psa izgraditi uslovni refleks drugog reda — lajaće samo na komandu GLAS i pucketanje prstima.

Lajanje se može izazvati korišćenjem odbrambenog refleksa. Nnaime, dreser drži psa na kratkom povodniku, zatim se iznenada pojavljuje pomoćnik i počinje da draži životinju. Čim pas počne da laje dreser izgovara komandu GLAS i ponavlja je nekoliko puta a pomoćnik tada odlazi. Svaki put kad komandi usledi lajanje psa treba nagraditi poslasticom i milovanjem. Ponekad pas laje i na samo šuštanje i za te trenutke treba vezivati komandu GLAS. Lajanje je moguće izvoditi i visećim predmetom. Pas će pokušati da ga dohvati i pošto ne može počeće da laje. Ako je psa teško izazvati da laje uz pomoć pomenutih nadražaja treba se poslužiti metodom oponašanja — stavljati ne dresiranog psa u grupu dobro dresiranih pasa. Tako će se najverovatnije postići željeni cilj.

U prvim danima obuke lajanje na komandu dreser mora nagrađivati poslasticom i sam pokušaj lajanja. Kasnije se poslasticom nagrađuje samo glasno i razgovetno lajanje. U slučaju da pas ne reaguje lajanjem u jednoj od gore navedenih tehnika nadraživanja preporučujemo da se neki obični nadražitelji pojačaju.

Pošto pas nauči da laje na komandu i pokret dresera prelazi se na obuku lajanja na rastojanje. Tada dreser mora da naredi psu da sedne a da se sam udalji na rastojanje od 8 do 10 metara. Okrenuvši se licem prema psu izgovara komandu GLAS i pucketa prstima malo podignute desne ruke zahtevajući lajanje. U početku treba biti zadovoljan i samim pokušajem lajanja i treba ga obavezno nagraditi poslasticom i milovanjem. Obično će posle nekoliko dana obuke pas početi da dobro laje na komandu koja se izdaje sa rastojanja.
Navikavanje na pucanj

Privikavanje psa na pucanj ne spada u posebno složene obuke ali može doći do izvesnih teškoća. Te teškoće se najčešće javljaju prilikom obuke plašljivih pasa. Najbolji način da se pas navikne na pucanj jeste postepeno približavanje zvuka pucnja. Naime u početku pas se šeta daleko od mesta gde se puca. Ako pas ne pokazuje znake straha ili uzbudjenosti postepeno se sve više i više približava sve dok na kraju se ne približi neposredno pored čoveka koji puca.U tu svrhu je vrlo pogodno strelište.

Za vreme gađanja pas se dovodi u blizinu strelišta na dugom povodniku i tamo se dreser sa njim šeta. Ako dreser primeti da se pas plaši on će odmah posle pucnja početi da se sa njim igra i time mu odvući pažnju. Kod psa koji je izuzetno plašljiv moguće je pažnju odvući i huškanjem protiv pomoćnika. Pas se može navići na pucnjavu i na samom mestu dresiranja. U početku se puca na velikoj daljini od mesta obuke, a zatim se, zavisno od ponašanja psa paljba približava. Paljba se vrši i za vreme prekida obuke. Čim pas pokaže i najmanji znak straha dreser počinje da se igra sa njim i da mu odvlači pažnju. Pošto jaki i iznenadni pucnji nisu propraćeni nikakvom rekcijom psa, pas će prestati da ih se plaši. Nezainteresovanost za pucanj se kod psa može razviti i za vreme dok on boravi u zatvorenoj prostoriji. Dok pas jede u susednoj prostoriji se puca. Ako se pas uplaši dreser ga umiruje, miluje ga i odvlači mu pažnju hranom. Kada se pas navikne na udaljeni pucanj, prelazi se na pucanje u neposrednoj blizini. To se ponavlja nekoliko puta u toku dana.

Kod psa se mora razviti potpuna ravnodušnost na pucan bez obzira na doba dana i okolinu. Treba imati u vidu činjenicu da kod nekih jako zlih pasa pucnjava može razviti nepoželjan uslovni refleks. Naime kad čuje pucanj pas može potrčati u tom pravcu i skočiti na onog ko puca. Ako za vreme obuke dođe do takvih pokušaja treba ih odmah zaustaviti komandom FUJ i jakim trzajem povodnika. Pošto pas nauči da ne reaguje na pucnjavu obuka se nastavlja noću da bi se pas navikao na bljesak koji izaziva pucanj.
Učenje psa da pliva

Osnovna komanda je PLIVAJ. Plivanje koristi fizičkom razvitku i učvršćivanju organizma psa. Za vreme kupanja on se navikava na vodu, prestaje da je se plaši a ponekad i samostalno rado ide u vodu. Mi psa ne učimo ustvari da pliva jer kad on jednom dospe u vodu instinktivno će pokretati udove, zadržavati se na vodi i plivati. Obuka plivanja se svodi na suzbijanje straha od vode. Privikavanje psa da se ne plaši vode i da slobodno pliva po njoj odvija se za vreme vrućina i u plitkim vodama sa blagim obalama. Psa ne smemo jednostavno baciti u vodu jer ga takav postupak može uplašiti i samo uvećati njegov strah od vode. Dreser mora da pronađe takav nadražaj koji će psa naterati da sam uđe u vodu i u njoj ostane neko vreme. Iskustvo je pokazalo da je najbolji nadražaj za skakanje u vodu neki predmet sa kojim se pas prethodno igrao.

Možemo koristiti i sledeći način: dreser ulazi sam u vodu, preplivava na drugu stranu i zove psa da dođe. Plašeći se da ne zaostane za dreserom pas sam ulazi u vodu i pliva za njim. Još jedan od dobrih načina da se pas natera u vodu jeste igranje. Dreser, igrajući se sa psom, neprimetno ulazi u vodu za njim i tu nastavlja da se igra neko vreme, miluje ga i nagrađuje. Obično će pas posle nekoliko dana potpuno prestati da se boji vode i kada je izuzetno toplo sam će poći u nju.

Kad prvi put dospe u vodu pas pliva veoma čudno odnosno kruži na jednom mestu, gubi pravac, ali posle izvesnog vremena počinje normalno da se orijentiše i pliva u potrebnom pravcu. Pošto se pas navikne da na komandu PLIVAJ hrabro ulazi u vodu i slobodno pliva treba od njega zahtevati da ispunjava i druge zadatke: da iz vode donese bačeni predmet i da hrabro ide preko vodenih prepreka kako bi zadržao begunca itd. Ako je pas prethodno trčao ne treba mu dozvoliti da odmah uđe u vodu da ne bi došlo do grčeva i davljenja. Posle izlaska iz vode psu se mora dozvoliti da se prosuši na suncu.
Slobodno vreme psa

Takozvano slobodno vreme ili pauza u dresuri koristi se za opuštanje nervne napetosti u kojoj se pas nalazi za vreme obuke. Komanda za početak pauze je ŠETAJ. Držeći psa pored sebe na dugom povodniku dreser izgovara komandu ŠETAJ i pokazavši pruženom desnom rukom pravac ISPRED šalje psa u šetnju. U početku pas ne pokazuje veliku želju da se odvoji od gospodara ali kasnije kada je više puta ponovljena komanda ŠETAJ on će rado trčati okolo i igrati se.

Pas se drži na dugom povodniku samo prvih nekoliko nedelja dresure dok se kod njega ne razvije odgovor na komandu zabrane FUJ. Kada se kod psa razvije veća disciplina on se oslobađa povodnika za vreme šetnje i dozvoljava mu se puna sloboda kretanja. Međutim ako se na zemljištu gde se vrši dresura pojavi neki jaki nadražaj psu se odmah prikači povodnik, da bi se izbegle neprijatnosti. Češće davanje slobodnog vremena psu se naročito preporučuje za vreme prvog perioda obuke kada se pas obučava da hoda pored dresera. U to vreme je pas veoma nervno napregnut, brzo se zamara i lako se oslobađa uticaja dresera. Na takvo stanje treba naročito obratiti pažnju i psu treba dati odmora.