AMERICKI STAFORDSKI TERIJER I DEO.

Temperament
Američki stafordski terijer (Staford) je inteligentan, veseo, živahan, stabilan i pouzdan pas. Nežan je i umiljat prema ljudima. Dobre je naravi, zabavan, ekstremno veran i vezan za svoju ljudsku porodicu. Dobar je i prema deci i prema odraslima. Skoro uvek je poslušan i stalno želi da udovolji ljudima. Kao pas čuvar i zaštitnik, izuzetno je hrabar. U poslednjih 50 godina brižljivim odgojem razvijena je ova rasa i stvoren druželjubiv i poverljiv pas koji je naročito nežan prema deci, prema toma odličan porodični pas.
Ume da napadne ako se provocira, i tada njegova hrabrost naročito dolazi do izražaja. Zbog svoje privrženosti porodici, ima nagon za zaštitom ljudi i njihove imovine, pa će se do smrti boriti da ih zaštiti. Staford je specifičan po svojoj izuzetnoj toleranciji na bol.
Ukoliko se ne socijaluzuje dovoljno i na vreme, može da bude agresivan prema drugim psima. Ova rasa uglavnom malo teže stiče higijenske navike.
Izuzetan je kao pas čuvar, ali i kao pas za pratnju. Uz dobar trening i socijalizaciju, savršen je porodični ljubimac.
Staford nije za ljude koji ne razumeju prirodne instikte psa i njegovu potrebu za hijerarhijom u okviru čopora. Kada mi, ljudi, živimo sa psima, postajemo njihov čopor, a u svakom čoporu mora da vlada hijerarhija. Na vrhu hijerarhijske lestvice je vođa čopora, odnosno vlasnik psa, a svi ljudi u porodici moraju da budu iznad psa, kako bi pas bio stabilan i poslušan. Ukoliko se takav red ne uspostavi, pas će smatrati da je njegova obaveza da predvodi porodicu, i tada nastaju problemi u ponašanju psa.

Istorijat
Tokom XIX veka, u engleskoj regiji Stafordšir, ukrštanjem buldoga sa raznim tipovim terijera, nastalo je mišićav, aktivan, borben stafordski bulterijer. Kada je doveden u SAD, tamošnji uzgajivači su dalje razvijali rasu i dobili današnjeg američkog stafordskog terijera, koji ima veću glavu i težinu u odnosu na svog prethodnika. Sada priznat kao zasebna rasa, američki staford je veći i teži od svog britanskog rođaka.
Kada su borbe pasa zabranjene u SAD 1900. godine, razvijena su dva topa staforda: izložbeni i borbeni. Izložbeni tip je priznat kao američki stafordski terijer, a borbeni kao američki pitbul terijer. Sada su priznati kao zasebne rase. Bez obzira na svoju borbenost, oba tipa mogu da postanu odlični kućni ljubimci uz autoritativnog i doslednog vlasnika i dovoljno psiho fizičkog treninga.

Uslovi odgoja i nega
Američki stafordski terijer može da živi u stanu ako se dovoljno šeta i trenira. Aktivan je u zatvorenom prostoru i nije mu neophodno dvorište. Odgovara mu topla klima.
Svakodnevni trening je imperativ. Bez treninga, ovog psa je teško naterati da bude poslušan. Potrebna im je svakodnevna duga šetnja i trčanje. U toku šetnje, staford treba uvek da bude pored ili iza vlasnika ili osobe koja ga šeta. U svesti psa, lider vodi čopor, pa ukoliko mu dozvolite da ide ispred vas, poverovaće da je on vođa čopora. Učite ga da uvek ulayi ili izlazi iz kuće posle vas.
Kratka dlaka se lako održava. Dovoljno je redovno četkanje i brisanje krzna mekom, glatkom krpom. Kupanje se preporučuje samo ako je neophodno, a bolje je suvo šamponiranje. Staford se prosečno linja.

Zdravstveni problemi
- šum na srcu, srčani problemi
- problemi sa tirodnom žlezdom
- alergije na koži
- tumori
- displazija kukova
- katarakta

Životni vek: 9 do 15 godina

FCI standard:

Opšti izgled: Američki stafordski pas treba da odaje utisak velike snage na osnovu svoje veličine, to je dobro građen pas, mišićav ali okretan i graciozan, veoma budno prati okolinu. Treba da je čvrst, ni visokonog ni hrtast. Izvanredno je hrabar.

Glava: Srednje dužine, duboka, lobanja je široka, mišići na obrazima veoma izraženi, stop veoma izražen, uši visoko usađene.

Uši: Kupirane ili ne. Ako su nekupirane treba da su kratke, u vidu poluruže ili uspravne.Uši koje slobodno padaju kažnjavaju se.

Oči: Tamne boje, okrugle, smeštene nisko i veoma razmaknute. Bez bobica na kapcima.

Njuška: Srednje dužine, zaobljena u gornjem delu i naglo se skuplja ispod očiju. Vilice su dobro istaknute, donja je jaka i čvrsta. Usne su čvrste i dobro priležuće bez delova koji vise. Gornji sekutići su u uskom dodiru sa prednjom stranom donjih sekutića (makazasto zubalo). Njuška je apsolutno crna.

Vrat: Snažan, lagano izbočen, sužava se od plećki prema potiljku. Koža nije opuštena. Srednje je dužine.

Plećke: Jake i mišićave, lopatice široke i kose.

Telo: Rebra dobro zasvođena, duga prema zadnjem delu. Međusobno blizu postavljena.Prednje noge su dovoljno razmaknute što omogućava pravilan razvoj grudi koje su visoke i široke.

Rep: Kratak u odnosu na visinu, nisko usađen, postepeno se stanjuje prema vrhu. Nije ni uvijen, ni uzdignut iznad leđa. Ne kupira se.

Noge: Prednje noge moraju biti prave, kosti su jake i zaobljene, podlaktice čvrste i prave. Zadnje noge su veoma mišićave, potkolenice su spuštene i nisu okrenute ni unutra ni spolja. Stopala (šape) su srednje veličine zbijena i čvrsta. Korak treba da je elastičan, pas ne sme pri hodu da se klati ni da ravaniše.

Dlaka: Je kratka, gusta, čvrsta pri dodiru i sjajna.

Boja: Dozvoljene su sve boje dlake, jednobojna, višebojna ili šarena. Nepoželjna je sasvim bela, više od 80% bele, black and tan (crna sa vatreno crvenom) i boja džigerice.

Veličina: Težina je srazmerna rastu. Poželjna je visina od 45,72 cm do 48,26 cm, kod
mužjaka i 43,18 cm do 45,72 cm kod ženki.

Mane: Kažnjava se depigmentacija njuške, svetle oči ili kapci bez pigmenta, suviše dug ili nepravilno nošen rep, predgriz ili podgriz

N.B. Mužjaci moraju imati dva testisa normalne veličine, potpuno spuštena u skrotum.