IRSKI TERIJER-IRISH TERIER

Originalni naziv IRISH TERRIER
FCI standard broj : 139 / Grupa : 3
Zemlja porekla Irska Odgajivačnice

Temperament
Irski terijer je pun duha, hrabrosti i energije što ga čini odličnim psom čuvarom, društvom i kućnim ljubimcem. Žustar je, okretan i energičan. U Irskoj, njihovoj domovini, nazivaju ih “đavo” zbog njihovog jakog temperamenta. Treba mu puno vežbe i istrčavanja pa mu odgovaraju aktivni vlasnici. Voli skakati, kopati, juriti, i lajati, zato ako želite tihog i mirnog psa, ovo nije rasa za vas. Voli tokom igre da hvata razne predmete koje mu bacate.
Irski terijer je vrlo odan prijatelj, ali i vrlo odlučan zaštitnik teritorija. Nepovjerljiv je prema strancima. Zbog toga je odličan kao pas čuvar, jer će odano štititi svoju porodicu.
Može da bude dominantan i agresivan prema drugim životinjama i drugim psima. Dok je zaigran i drži do sebe u igri sa drugim psima, izuzetno odan, dobrog temperamenta i posvecen vlasniku, kada je napadnut ima hrabrost lava i boriće se sve do kraja. Male životinje (zečevi, glodri) su Irskom terijeru izazov, pa ih je bolje držati podalje od njega. S druge strane, Irski terijer se dobro slaže sa decom koja su obzirna i koja ga neće gnjaviti. Važno je da Irskog terijera rano socijalzujete kako bi razvio stabilan karakter. Ponekad je vrlo tvrdoglav i presamouveren što znatno otežava trening.

Poreklo
Iz Irske potiču četiri rase terijera, koji se svi značajno razlikuju od terijera sa "kopna" i iz Engleske. Pas, sada zvanično nazvan Irski terijer, najverovatnije je nastarija rasa Irskih terijera, ali dokazi su tako skromni da bi to bilo teško sa sigurnošću utvrditi. Pre 1880-tih, boja Irskih terijera nije bila učvršćena. Pored crvene, oni su nekada bili crni ili tan, a ponekad i prošarani sa više boja. Na kraju XIX veka, uložen je napor u stvaranje rase tako da se izbace iz uzgoja crne, tan i šarene jedinke, tako da su u XX veku ostali samo crveni. Ubrzo je Irski terijer crvenog krzna prikazan i na izložbama u Engleskoj i SAD, gde je sa oduševljenjem primljen. Reputacija Irskog terijera uveličala se dodatno za vreme II svetskog rata, kada su prenosili poruke, tako dokazujući i svoju inteligenciju i neustrašivost. Kao i mnogi terijeri iz Irske, Irski terijer imao je mnogo nacina upotrebe, kao sto su lov na nisku divljac i glodavce i pas pratilac. Rasa je robusna i hrabra. Prvi Klub Irskih terijera osnovan je u Dablinu 31. marta 1879., a Irski terijer bio je i prvi član kluba terijera koji je priznat ok strane EKC-a na kraju XIX veka kao nacionalna Irska rasa.

Uslovi ogoja i nega
Ako dovoljno vremena provede aktivno, napolju na otvorenom, Irski terijer može sretno živeti u stanu.
Dovoljno ga je jednom nedeljno očetkati i ukloniti otpalu dlaku. Ne linja se preterano.
Imaju jak karakter i zahtevaju dosta vežbe. Četiri puta godišnje mu treba kratiti dlaku.

Zdravstveni problemi: Irski terijer je prilično otporna rasa i nema ozbiljnih zdavstvenih problema.

Životni vek 12 do 15 godina

Pojava:
Pas mora da ima aktivnu, živahnu, gipku i izdržljivu pojavu; valjanost građe, u isto vreme bez tragova nespretnosti, a brzina i izdržljivost su esencijalni, baš kao i snaga. Irski terijer ne sme biti niti nizak, niti zdepast, nego bi trebalo da ima liniju koja omogućava brzinu, pokazujući elegantnu rasnu konturu.

Fizičke karakteristike:

Glava: Duga i bez nabora.

Regija Lobanje:
Lobanja: Ravna i uska između ušiju, uža prema očima.
Stop: Jedva vidljiv, sem iz profila.

Facijalna regija:
Nos: Mora biti crn.
Usne: Dobro ugrađene i skoro crne.
Vilica: Mora biti jaka i mišićava, dobre dužine.
Zubi: Treba da su jaki, dobro usmereni, bez podgriza, a gornji lagano preklapaju donje.
Obrazi: Ne previše puni. Lagano padaju ispod oka.
Oči: Treba da su tamne, male, neispupčene i pune života, vatre i inteligencije. Žute ili svetle oči su mana.

Uši: Male i V-oblikovane, skromne debljine, na glavu padaju napred do blizine obraza. Gornji deo ušne školjke je na viši od glave. Uši koje padaju sa strane, kao kod hound-ova, nije karakteristika terijera, dok su polupodignute uši cak nepoželjnije. Dlaka na ušima bi trebalo da bude kratka i tamnija nego ona na ostatku tela.

Vrat: Dobre dužine sa laganim širenjem prema ramenima, dobro nošen. Lagani nabor je vidljiv sa obe strane vrata i ide do blizu uha.

Telo: Treba da je simetrično, ni suviše dugo, niti kratko.

Leđa: Treba da su jaka i ravna, bez pojave mlitavosti iza ramena.

Butine: Mišićave u laganom luku.

Grudi: Dubok i misicave, ali ne pune, niti siroke. Rebra dobro rasporedjena, bolje dublje, neko zaobljeno.

Rep: Treba da je postavljen visoko, nosen veselo, ali ne preko ledja ili uvijen. Treba da je dobre jacine i gradje i prilicno dug. Obicno se rep sijece, tako da 2/3 njegove originalne duzine ostaje. Rep treba da je dobro odlakan, bez lomova i podlake. Samo prirodan, neotsjecen rep je dozvoljen u zemljama gdje je rezanje repa zabranjeno.

I zadnje i prednje noge treba da se kreću u ravnini.

Prednji deo:
Ramena: Moraju biti fina, ravna sa nagibom.
Kolena: Slobodno se krecu, no ne u stranu.
Prednje noge: Umjereno duge, perfektno ravne, kostunjave sa mnogo misica.
Zadnji deo: Treba da je jak i mišićav.
Bedra: Snažna.
Kolenski zglob: Umereno savijen.
Skočni zglob: Blizu površine.

Šape: Treba da su jake, zaokrugljene, umerene veličine, prsti pravo usmereni, crni nokti su poželjni. Jastučićii jaki bez ispucanosti i žuljevitih čvorova.

Pokret: Prednje i zadnje noge nosene pravo i paralelno, koljena se krecu paralelno sa linijom tijela, ne u stranu.

Dlaka: Treba da je gusta i oštra po teksturi, dajući izgled lomljene dlake, a ipak ležeći ravno; dlaka tako gusto leži jedna drugoj da kada se razmakne rukama, koža se ne vidi; nije meka i svilenasta i ne preduga da sakrije liniju tela, specijalno u zadnjem delu; bez lokni. Dlaka na licu je ista, ali kraća (oko 3/4 cm duga), gotovo ravna; na bradi je jedina duga dlaka (a duga je samo u poređenju sa ostalim) koja je dozvoljena u karakteristikama. Noge nemaju podlaku i pokrivene su, kao i glava, jakom dlakom, ne suviše dugom.

Boja: Mora biti jednobojan, crven, psenicno-crven, ili zuto-crven. Beo ponekad na grudima. Bela boja se često sreće na jednobojnim rasama.

Veličina: Visina u grebenu je oko 45.5 cm, a težina kod mužjaka 12.5kg, a kod ženki 11.4kg.

Greške:
Bilo koje odstupanje od navedenih tačaka trebalo bi se smatrati greškom, a ozbiljnost greške treba da je u proporciji sa odstupanjem od navedenog standarda.

Eliminacione greške:
Nos: Bilo koja boja sem crne.
Vilica: Suviše isturena ili uvučena.
Boja: Bilo koja sem navedenih. Mala bela oznaka na grudima je dozvoljena.
Šape: Pukotine ili žuljevite čvrge na jastučićima.

Mužjaci moraju imati dva vidno spuštena testisa.