ARGENTINSKI PAS-DOGO ARGENTINO

ARGENTINSKI PAS
Originalni naziv DOGO ARGENTINO
FCI standard broj : 292 / Grupa : 2
Zemlja porekla Argentina Odgajivačnice

Temperament:
Argentinska doga je odličan čuvar. Koriste su u pravilu za lov na velike životinje, ali i za potrebe carine, vojske i policije. Argentinska doga je dobrodušna, nepovjerljiva prema strancima i drugim psima, ali je iznad svega verna svom domu, posebno deci. Odličan je čuvar i nije glasna – retko laje. Vesela je, otvorena i ne traži preteranu pažnju.
Veoma je inteligentan i treba mu čvrst i uporan vlasnik. Lako ga je trenirati, ali ipak ova rasa nije za svakoga, već za uskusnije ljubitelje pasa. Vlasnik argentinske doge treba da pokaže da je vođa. Cilj treninga je da se psu ukaže na njegovo mesto koje mora da bude inferiorno u odnosu na sve članove porodice. Ovo je jedini način da se ostvari uspešna veza sa psom. Ako doga ima mekog i pasivnog valsnika, nastaju problemi jer pas smatra da treba da vodi svoj čopor i tako postaje pas problematičnog ponašanja. Odrasle doge mogu da budu agresivne prema ostalim psima, i to naročito ako doga oseti da je drugi pas nesiguran. Ali, ako doga raste sa drugim psima i životinjama, lepo se slaže sa njima i kasnije. Važna je rana socijalizacija kao i rani trening poslušnosti.

Istrijat:
Argentinska doga ili dogo argentino je rasa pasa koja potiče iz Argentine što joj i ime kaže. "Stvorio" ju je dr. Antonio Nores Martinez i njegovi potomci, a dobijena je ukrstanjem desetak vrsta, između ostalih i pointera, mastifa, boksera, bulterijera i buldoga. Prvi standard te vrste predstavljen je krajem četrdesetih godina prošlog veka, desetak godina nakon što ga je napisao Martinez. Rasa je priznata od strane kinološke federacija Argentine u martu 1964, a devet godina kasnije, u julu 1973. rasu je priznala i Svetska kinološka federacija.
Argentinska doga stvorena je prvenstveno za lov na velike divlje životinje, npr. divlje svinje, a iako joj je izgled zapravo zastrašujući (mnogi je iz neznanja svrstavaju u potencijalno opasne pse), još nije zabeležen ni jedan slučaj napada na čoveka.

Čuvanje i nega
Argentinska doga se može držati u stanu ako se dovoljno šeta. Može da živi u dvorištu, sve dok je temperatura iznad nule. Najviše mu prijaju duge šetnje i džogiranje, tako da bi njegov idealan vlasnik bio sportski tip. Dlaka je kratka i lako se održava i malo linja. Otporni su na bolesti.

Životni vek 10 do 12 godina

Fizičke karakteristike
Lobanja: Lobanja masivna, konveksna (ispupčena), u smeru od napred ka nazad i bočno, kao i posmatrana odozgo, na osnovu zaobljenja mišića za žvakanje i mišića potiljka (vrata).

Nosnik: Iste je dužine kao lobanjski deo, što znači da je zamišljena linija koja spaja unutrašnje očne uglove jednako udaljena od potiljne kvrge i vrha nosne pečurke.

Oči: Tamne i boje lešnika, ivice kapka su crne ili svetle, rastojanje očiju mora da bude veliko, pogled živahan i inteligentan, ali u isto vreme tvrd i čvrst.

Zubalo: Dobro prilagođeno, bez prognacije, jako sa dobro usađenim i velikim zubima.

Nos: Crno pigmentisan, na kraju lako podignut, nozdrve dobro otvorene.

Uši: Dobro postavljene, polu-ili sasvim podignute, trouglastog oblika. Moraju uvek da budu kupirane.

Usne: Dobro priležuće, sa slobodnim ivicama, crno pigmentisane.

Potiljna kost: Ne srne da strci napolje, već je jaki mišići potiljka moraju potpuno prekriti.

Vrat: Jak, zaobljen, dobro oblikovan, sa debelom kožom grla, faltana kao kod mastifa, bordoške doge ili buldoga, ne zategnuta kao kod bulterijera.

Grudi: Široke, duboke, sa mnogo mesta za jaka pluća. Odnapred gledano mora dubina grudi da doseže do ispod laktova.

Ramena: Visoka, vrlo jaka, sa jasno mišićavim reljefom.

Grudni koš: Širok, bočno gledan svojom donjom ivicom strci preko laktova.

Gornja linija: Viša je u predelu ramena i blago se spušta (pada) ka slabinama i sapima.

Prednje noge: Ravne, potpuno paralelne, sa kratkim nožnim prstima koji leže jedan pored drugog.

Slabinski deo: Prekriven muskulaturom.

Zadnje noge: Natkolenica sa jakim mišićima, sa kratkom potkolenicom i dobro zatvorenim šapama, bez odstojećih prstiju.

Rep: Dugačak i jak, ali ne ide preko skočnog zgloba. Normalno je nošen viseći. U afektu je podignut i stalno se bočno pomera.

Težina: 40-45 kg.

Veličina: 60-65 cm.

Boja: Potpuno bela, svaka fleka, svejedno koje boje, mora da se diskvalifikuje kao atavizam.

Diskvalifikacione mane: Svetloplave oči ili oči razlilčitih boja, nemost, fleke na dlaci, beo ili jako beo flekav nos, predgriz ili podgriz, jako viseće usne, hrtovska glava duge nekupirane uši, visina ispod 60 cm, više od jedne fleke na glavi i svaka fizička disproporcija. Jedan nožni prst koji je odstojeći je mana ali on ne vodi diskvalifikaciji.

Odlcna rasa