ENGLESKI SETER-ENGLISH SETTER

Originalni naziv ENGLISH SETTER
FCI standard broj : 2 / Grupa : 7
Zemlja porekla Engleska Odgajivačnice

Temperament
Engleski seter je brz, ali miran radni pas sa odičnim njuhom i krznom koje ih odlično štiti i od visokih i niskih temperatura. Veoma je umiljat pas, smirene naravi. Prijateljski je raspoložen prema deci i izuzetno vezan za porodicu. Veseo je i živahan napolju, a u zatvorenom prostoru neaktivan. Ukoliko ima pasivnog i neautoritativnog gazdu, postaće svojeglav. Neke engleske setere je teško naučiti higijenskim navikama. Dok je još štene, ovom psu treba postaviti stroga pravila ponašanja i rano početi sa treningom, kako bi se izbegle neželjene navike. Potreban im je autoritativan, strog, poverljiv i dosledan vlasnik, ali pas se nikada ne sme grubo dresirati. Engleski seter je osetljiv na ton ljudskog glasa i neće poslušati komandu ako oseti da je stabilniji od svog vlasnika. Ne reaguju ni na grubu i prestrogu disciplinu. Vlasnik treba da bude stabilan i smiren, ali ipak da poseduje prirodni autoritet. Seteri se odlično slažu sa drugim psima i uživaju da se igraju sa njima. Odlični su čuvari. Vole da skitaju, kopaju rupe u zemlji i dobri su skakači.
Postoje dva tipa engleskog setera: radni i psi za izložbu. Radni tip se koristi u lovu i za poslove na polju, a po izgledu su manji i svetliji. Oba tipa su veoma energična i potreban im je svakodnevni trening, ali radni tip ima još više energije i potrebno mu je više vežbe.
Nivo dominantnosti ovih pasa zavisi od jednike i može da varira čak i u jednom leglu. Ukoliko smatrate da ne možete ovom psu da priuštite jak auoritet, izaberite pokorniju rasu. Temperament engleskog setera zavisiće od toga kako ga tretirate i trenirate. Ovaj pas će postati veoma lajav ukoliko ga zanemarite i ne obezbedite mu dovoljno psiho – fizičke vežbe.

Istorijat
Prvi dokazi o postojanju engleskog setera datiraju iz 1500. godine. Ovaj pas potiče od španskog i francuskog poentera. Prvi seteri su nazvani “seting španijeli”. Početkom xix veka, ovi psi su dovedeni u Veliku Britaniju gde ih je odgajivač Sir Edward Laverack ukrštao sa francuskim lovačkim psima kako bi dobio engleskog setera kakvog danas poznajemo. Ovog psa i danas često nazivaju “Laverack setter”. Reč “seter” znači da pas stane u skoro sedeći položaj kada ugleda metu tokom lova. Neki od talenata engleskog setera su: lov, praćenje traga, dovlačenje lovine, poentiranje, čuvanje, agilnost.

Uslovi odgoja i nega
Engleski seter nije za život u stanu. Trebalo bi da ima na raspolaganju dvorište bar srednje veličine. Svim seterima je neophodna svakodnevna, duga, brza šetnja ili džogiranje. Pas treba uvek da je iza ili pored vlasnika tokom šetnje. Jedino u tom slučaju pas vlasnika smatra pravim vođom i postaje poslušan. Engleski seter voli da trči na otvorenoj, bezbednoj povšini.
Dlaku engleskog setera je potrebno povremeno četkati. Kada se pas linja, potrebno je češće četkanje. Kupajte ga sam ako je neophodno, a preporučuje se suvo šamponiranje. Dlaku na šapama i nokte treba skraćivati. Ova rasa se prosečno linja.

Zdravstveni problemi
- displazija kukova
- sklonost ka gojaznosti
- ženke mogu da imaju lažnu trudnoću

Životni vek od 10 do 12 godina

FCI standrard:

Opšti izgled: Srednje veliki sa jasno ocrtanom siluetom. Ukupna slika i kretanje elegantni.

Karakteristika: Veoma aktivan sa izraženim smislom za lov.

Narav: Izuzetno prijateljski raspoložen ali dovoljno odvažan.

Glava i lobanja: Glava je visoko uzdignuto nošena, duga i relativno suva, sa jasno izraženim stopom. Lobanja od uva do uva ovalna, sa primetno puno prostora za mozak. Jasno izražena potiljačna kvrga. Njuška srednje duboka i prilično četvrtasta. Dužina njuške od stopa do vrha nosne pečurke jednaka je dužini od potiljačne kvrge do stopa. Nozdrve široke, vilice približno iste dužine. Usne nisu previše opuštene. Nosna pečurka crna ili kožno braon u saglasnosti sa bojom dlake.

Oči: Inteligentne, sjajne i izražajne. Boja očiju je od lešnik braon do tamno braon, što tamnije to bolje. Samo je kod pasa „liver belton" dozvoljena svetlija boja očiju. Oči su ovalne i nisu buljave.

Uši: Srednje duge, nisko usađene, lepo čvrsto priležuće uz obraz. Vrh ušiju somotast, gornji deo prekriven finom svilenkastom dlakom.

Zubalo: Snažne vilice sa perfektnim pravilnim i potpunim zubalom, makazastog zagriza, pri čemu sekutići gornje vilice bez razmaka dodiruju sekutiće u donjoj vilici. Zubi stoje vertikalno u vilici. Poželjno je da postoje svi zubi.

Vrat: Prilično dug, mišićav i suv. Pri spoju sa glavom blago zaobljen i dobro od glave odvojen, ka plećkama postaje jači. Bez slobodne kože na guši, ili slobodne kože ispod guše. Elegantan.

Prednji deo: Dobro unazad postavljene plećke. Grudi duboke i široke dobro leže između plećki. Izražena grudna kost. Prednje noge ravne i veoma mišićave sa oblim prstima. Laktovi dobro priležu i stoje dobro ispod tela. Došaplje kratko, snažno, oblo i pravo.

Telo: Srednje dugo, kratka, ravna leđa, sa dobro zaobljenim jako zasvođenim rebrima, pri čemu se rebra pružaju daleko unazad.

Zadnji deo: Široke, blago zaobljene slabine, snažne i mišićave. Noge su veoma mišićave, to se odnosi i na potkolenice. Koleno dobro uglovano. Od kuka do skočnog zgloba dobra dužina butine. Skočni zglob niti unutra niti napolje postavljen i stoji dovoljno nisko.

Šape: Dobro popunjene, zatvorene sa priljubljenim i dobro savijenim prstima, zaštićeni gustom dlakom između njih.

Kretanje: Slobodno, ljubko, koje odaje utisak brzine i izdašnosti i izdržljivosti.

Rep: Usađen približno u visini i liniji leđa, srednje dug, ne dopire niže od skočnog zgloba, ni iskrivljen ni zavijen, blago savijen ili sabljast. Pri tome bez i najmanje tendencije da bude uzdignuto nošen. Odlakanost ili zastavica visi u dugim žbunastim resama na dole. Odlakanost počinje tačno ispod korena repa, povećava se do sredine, rese se ka vrhu repa ponovo skraćuju. Dlaka je duga, sjajna meka i svilenkasta, blago talasasta ali ne uvijena. U kretanju rep je nošen živahno sa jedne na drugu stranu pri tome u liniji sa leđima ali ne iznad njih.

Dlaka: Od potiljka u visini ušiju, počinje raspoređena po ćelom telu, blago talasasta ali ne uvijena, duga i svilenkasta dlaka. Pantalone na zadnjim nogama i odlakanost prednjih nogu, gotovo do šapa, bogata.

Boja: Crno i bela („bluebelton"), oranž i bela („orangebelton"), limunžuta i bela („limon- belton"), braon i belo („Liverbelton") ili trobojan. Ova trobojnost sastoji se od „bluebelton" i plameno žute, ili „liverbelton" i platneno žute, pri čemu su poželjniji psi sa tačkama („belton"), nego oni sa pločama po telu.

Veličina: Mužjaci 65-68 cm i ženke 61-65 cm

Mane: Sva odstupanja od gore navedenih tačaka ima se smatrati greškom, a njihova ocena stoji u zavisnosti od stepena izraženosti.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.

Nisam ga video nigde da lovi