IRSKI CRVENI SETER-IRISH RED SETTER

Originalni naziv IRISH RED SETTER
FCI standard broj : 120 / Grupa : 7
Zemlja porekla Irska Odgajivačnice

Temperament
Irski crveni seter je energičan, inteligentan, odan, umiljat pas, veoma energičan i odvažan. Impulsivan je i slobodnog duha. Nisu čuvari, dobro se slažu sa ostalim ljubimcima i naročito su nežni sa decom. Ovaj pas može da postane neposlušan i samovoljan ako nema adekvatnog vlasnika. Potrebna im je svakodnevna psiho-fizička vežba, inače postaju destruktivni i tvrdoglavi. Irski seter je izuzetno osetljiv na ton ljudskog glasa i neće biti poslušan ako oseti da je psihički jači od vas. Ne podnose grubu dresuru. Vlasnik mora da bude smiren, autoritativan, strog, poverljiv i dosledan. Seteru su potrebna jasna pravila ponašanja koja će da poštuje. Prema slabom i pasivnom gazdi, ovaj pas nije poslušan. Što ranije treba početi sa treningom, kako bi se izbegli problemi u ponašanju psa. Ne dopustite mu da skače na ljude, čak i dok je štene. Navikavajte ga na povodac i učite ga da hoda “uz nogu”, kao i da uvek ulazi i izlazi kroz vrata ili kapiju nakon čoveka.
Irskog setera ćete lako naučiti higijeni.
Postoje dva tipa ovih setera: terenski i izložbeni. Terenski irski seter se koristi u lovu, malo su sitniji, sa kraćom dlakom. Izložbeni tip se neguje za takmičenja. Oba tipa su energična i potrebna im je svakodnevna fizička aktivnost, ali terenski seter zahteva još više treninga.
Dominatnost setera zavisi od jedink, čak u istom leglu psi mogu da budu različitog nivoa dominacije. Ukoliko smatrate dane možete da budete autoritativan “vođa čopora2 svom psu, bolje izaberite pokornije štene. Ipak, temperament psa najviše zavisi od vašeg odnosa prema njemu, od stava i treninga.
Irski seteri se koriste za sve vrste lova. Izuzetno su brzi i imaju nepogrešiv njuh. Lako se prilagođavaju terenu i klimi, podnose čak i vlažan teren.

Istorijat
Koreni irskog setera srazmerno su mladi, dosežu unazad do ranog 18, veka. Nastao je ukrštanjem irskog terijera, irskog vodenog španijela, engleskog setera, poentera i gordon setera. Prvobitni irski seter bio je crveno bele boje, kraćih nogu nego današnji. Irski crveni seter je nastao selekcijom u XIX veku, a bela boja je potpuno izbačena.
Premda je crveni seter bio redak, brzo je postao poznat. Kada je 1882. u Dablinu osnovan Irish Red Setter Club, bio je između puno drugih držan kao jedini irski seter.
Do kraja 19. veka, mnogi crveni seteri su izvezeni i gajeni izvan Irske. On je u Velikoj Britaniji, Evropi i Americi veoma popularan. Mnogi vlasnici shvatili su da je seter pre pas ljubimac nego upotrebljivi pratilac u lovu. Gajen je više zbog svoje izuzetne lepote, nego zbog lovačkih sposobnosti.
Irski kinološki klub je uveren da od irskog crvenog setera treba tražiti ispit u polju. Irski crveni seter je dokazao da je ipak više od samo jednog lepog psa.

Uslovi odgoja i nega
Irski seter nije pas za stan, osim ako je vlasnik sportski tip koji svakednevno trči ili vozi bicikl, a pri tom vodi psa sa sobom. Potrebno u je veliko dvorište. Svim seterima je potrebna duga, svakodnevna brza šetnja, ili trčanje, inače postaju nemirni i neposlušni. Ne dopustite psu da vas vodi, on uvek treba da hoda pored ili iza vas. Treba ga često puštati da trči na bezbednom, otvorenom terenu.
Svakodnevno četkanje mekane, ravne dlake srednje dužine je sve što je potrebno da dlaka vašeg ljubimca prelepo izgleda. Ova rasa se prosečno linja. Kupajte ga samo ako je neophodno.

Zdravstveni problemi
Irski crveni seter je relativno zdrava rasa, ali postoji nekoliko naslednih bolesti koje se javljaju:
- displazija kukova
- hipotireoidizam
- Von Wilebrandova bolest (poremećaj u krvarenju)
- dilatacija torzija želuca (zbog ovoga je setera bolje hraniti sa tri manja obroka umesto jednog obilnog)
- spondiloza
- epilepsija
- urođene bolesti srca
- progresivna atrofija mrežnice
- entropija.

Životni vek 11 do 15 godina

Opšti izgled: Plemenit, atletski građen pas, ukupno više utreniran i elastičan nego snažan i mišićav.

Temperament: Punog kvaliteta, prijateljskog izraza. Aristokratski, živahan i inteligentan.

Glava: Duga, suva, nije uska ili špicasta, nije gruba.

Lobanja: Ovalna između ušiju, sa izraženom potiljnom kosti.

Stop: Izražen.

Nosna pečurka: Tamnomahagoni, tamne orahovine ili crna. Široke nozdrve.

Njuška: Duboka i gotovo pravougaona. Duga između stopa i nosne pečurke.

Čelo: Nadočni lukovi uzvišeni.

Vilice: Snažne, gotovo iste dužine. Usne nisu „njihajuće". Zubalo je makazasto.

Oči: Tamne, boje lešnika ili tamnobraon, nisu velike.

Uši: Srednje veličine, fine, nisko i daleko unazad usađene, u finom naboru obešene prisno uz glavu.

Vrat: Srednje dug, mišićav, nije debeo, blago zaobljen, suv.

Telo: Odgovara veličini psa.

Gornja linija: Od grebena do repa treba da je postepeno ravno padajuća.

Plećke: Dobro prepoznatljivi vrhovi lopatica. Dobro priležuća i unazad postavljena.

Slabine: Mišićave i blago zasvođene.

Grudni koš: Dubok, uzan front. Dobro zasvođena rebra sa puno mesta za pluća, ali ipak ne smeju psa praviti bačvastim.

Donja linija: Podižuća ali ravna.

Rep: Srednje dužine, odgovara veličini tela,prilično nisko usađen, jači u korenu, sužava se u jedan fini vrh. Nošen u visini leđa ili niže. Dozvoljeno je nešto višlje nošenje kada pas za vreme rada čvrsto markira divljač.

Noge

Prednje noge: Ravne i vertikalne, dobre snage kostiju.
Laktovi: Slobodni i dobro postavljeni ispod, ne napolje ili unutra okrenuti.
Zadnji deo: Širok, pun snage.
Zadnje noge: Od kuka do skočnog zgloba duge i mišićave. Od skočnog zgloba do šape kratke i snažne.
Koleni i skočni zglob: Dobro građeni, nisu ni unutra niti napolje usmereni.
Šape: Male, čvrste. Snažni prsti, dobro zatvoreni i olučasti.

Kretanje: Slobodno, tečno. Poželjno je osvajanje prostora. Visoko nošena glava. Akcija zadnjih nogu je gipka i veoma snažna. Prednje noge dobro hvataju unapred, pri tome ostaju nisko iznad zemlje. Veoma je nepoželjno ukrštanje nogu ili izvrtanje prednjih šapa.

Dlaka: Na glavi, prednjim stranama nogu i vrhovima ušiju, kratka i fina. Na drugim delovima tela i nogama srednje dužine, ravna i po mogućstvu bez uvojaka i talasa. Dlaka na gornjim delovima ušiju je duža i svilenkastija. Na postranim delovima tela, prednjim i zadnjim nogama duga i fina. Na stomaku obilata odlakanost i gradi rese koje se mogu produžavati preko gradi do guše. Na šapama između prstiju dobra odlakanost. Srednje duga dlaka na repu čini zastavicu koja se sužava do vrha. Sva dlaka je ravna i ravnomerna.

Boja: Sjajno kestenjasta braon bez ikakvog traga crne boje, nije diskvalifikaciona mana belina na grudima, na vratu, na bradi ili na prstima, ili mala zvezda na čelu, ili uska lisa, belina na nosniku ili njušci.

Mane: Svako odstupanje od navedenih tačaka smatra se manom čije ocenjivanje stoji u tačnom odnosu sa stepenom izraženosti.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum