Veliki Japanski Pas-GREAT JAPANESE DOG

VELIKI JAPANSKI PAS
Originalni naziv GREAT JAPANESE DOG
FCI standard broj : 344 / Grupa : 2
Zemlja porekla Japan Odgajivačnice


Upotreba: Pas za pratnju.

Poreklo: Japan

Zemlja razvoja: SAD

Istorijat: U početku je istorija velikih japanskih pasa (ranije američki Akita) slična istoriji japanskih Akita. Od 1603. u oblasti Akita, Akita Matagis (psi srednje veličine za lov na medvede) korišceni su za borbe pasa. Od 1868, Akita Matagis je ukrštan sa Tosa i mastifima. Usled toga, veličina akita se povećala ali karakteristike udružene sa špicevima su nestale. Godine 1908. borbe pasa su zabranjene, ali akite su bez obzira na to sačuvane i poboljšane kao velika japanska rasa. Kao rezultat toga devet najboljih primeraka akita je 1931. godine proglašeno "nacionalnim spomenicima".

Tokom II Svetskog rata (1939-1945) bilo je uobičajeno da se psi koriste za pravljenje vojne odeće. Policija je naredila da se uhvate i konfiskuju svi psi osim nemačkih ovčara koji su korišćeni u vojne svrhe. Neki ljubitelji su pokušali da zaobiđu ovu naredbu tako što su ukrštali svoje pse sa nemačkim ovčarima. Po završetku II Svetskog rata broj akita se drastično smanjio i postojala su tri različita tipa: 1) Matagi akite 2) Akite za borbu i 3) Akite ovčari. To je stvorilo veoma konfuznu situaciju kod ove rase. Tokom procesa obnove čiste rase posle rata Kongo-go iz Dewa loze uživao je prolaznu ali ogromnu popularnost. Mnoge akite iz Dewa loze, koja je pokazivala karakteristike uticaja mastifa i nemačkih ovčara, vojnici su doneli nazad u Sjedinjene države. Akite iz Dewa loze, inteligentne i sposobne da se prilagode na životnu sredinu, fascinirale su odgajivače u SAD i ova loza je razvijana, broj odgajivača je rastao kao i popularnost ovih pasa.

Američki akita klub je osnovan 1956. godine a Američki kinološki klub (AKC) prihvatio je ovu rasu (upis u registar i redovan izložbeni status) u oktobru 1972. Međutim, u to vreme AKC i JKC (Japanski kinološki klub) nisu imali recipročne sporazume o međusobnom priznavanju pedigrea pa stoga su vrata bila zatvorena za uvođenje novih krvnih linija u Japan. Usled toga, akite u SAD postale su značajno različite od onih u Japanu, zemlji njihovog porekla. Oni su se razvili kao tip jedinstven u SAD a karakteristike i tip ostali su nepromenjeni od 1955. To je u oštroj suprotnosti sa akitama u Japanu koje su ukrštane sa Matagi akitama radi obnove prvobitne čiste rase.

Opšti izgled: Veliki pas, snažne građe, skladan, sa velikom mišićnom masom i teškim kostima. Široka glava formira trougao sa tupim uglovima, sa dugačkom njuškom i relativno malim očima i uspravnim ušima nagnutim napred tako da se nalaze skoro u istoj ravni sa zadnjim delom vrata predstavljaju karakteristike rase.

Proporcije: Odnos između visine na nivou grebena i dužine tela je 9 prema 10 kod mužjaka i 9 prema 11 kod ženki. Dubina grudnog koša iznosi polovinu visine psa na nivou grebena. Razdaljina od vrha nosa do stopa odgovara razdaljini od stopa do potiljka u odnosu 2 prema 3.

Karakter i narav: Prijateljski nastrojen, okretan, lako se obučava, poslušan, ponosan i hrabar.

Glava: masivna ali u skladu sa telom, pri mirovanju nema nabora. Glava formira tupougli trougao kada se posmatra odozgo.

Predeo lobanje

Lobanja: Ravna i široka između ušiju. Plitka brazda se proteže na dobar deo čela.

Stop: Dobro definisan ali nije suviše nagao

Oblast lica

Nosna pečurka: široka i crna. Blagi i difuzni nedostatak pigmenta na nosnoj pečurci je prihvatljiv samo kod belih pasa ali crna boja je uvek poželjnija.

Njuška: Široka, duboka i puna.

Usne: Crne. Ne vise; jezik je ružičast.

Vilice/zubi: Vilice nisu zaobljene već tupe, jake i moćne. Zubi su jaki, pravilno raspoređeni i zbijeni. Makazast ugriz je poželjniji ali je klještast ugriz prihvatljiv.

Oči: Tamno smeđe, relativno male, nisu istaknute, skoro trouglastog oblika. Ivica oka crna i zategnuta.

Uši: Snažno uspravljene i male u odnosu na ostali deo glave. Ukoliko se uho položi napred radi merenja dužine, njegov vrh će dodirnuti gornju ivicu oka. Uši su trouglaste, blago zaobljene na vrhu, široke u osnovi i nisu suviše nisko postavljene. Ukoliko se gledaju sa strane, uši su nagnute pod uglom napred, iznad očiju, sledeći liniju vrata.

Vrat: Debeo i mišićav sa minimalnim podvaljkom, srazmemo kratak, postepeno se širi ka ramenima. Izražen vratni greben se skladno uklapa u bazu lobanje.

Telo: Veće dužine od širine. Koža nije suviše tanka, ni suviše zategnuta ili opuštena.

Leđa: Ravna.

Slabine: Čvrsto mišićave.

Grudni koš: Širok i dubok. Rebra treba da budu dobro raširena, grudi dobro razvijene.

Donji deo i stomak: Umereno popunjen.

Rep: Veliki i kosmat, postavljen visoko, nošen preko leđa ili uz bok. Tri četvrtine savijen, potpuno savijen ili dvostruko savijen, uvek opušten ili ispod nivoa leđa. Ukoliko je rep tri četvrtine savijen, njegov vrh visi nisko niz bok. Koren repa je širok i snažan. Terminalna kost repa doseže do skočnog zgloba kada rep slobodno visi ili kada se povuče na dole. Dlaka je oštra, ravna i gusta, nema izgled perjanice.

Udovi

Prednje noge: Prednje noge su krupnih kostiju i ravne posmatrano sa prednje strane

Ramena: jaka i moćna umereno nagnuta.

Došaplje (metatarzus): Blago nagnuto napred pod uglom od oko 15 stepeni u odnosu na vertikalu.

Zadnje noge: Snažne i mišićave, široke i krupnih kostiju u skladu sa prednjim nogama. Kandža na zadnjoj nozi se obično uklanja.

Bedra: Snažna, dobro razvijena, paralelna kada se posmatraju odpozadi

Koleni zglobovi: umereno savijeni

Skočni zglobovi: Dobro spušteni, nisu okrenuti ni unutra ni spolja.

Šapa: Ravna, mačkasta šapa, dobro zaštićena debelim jastučićima.

Hod/kretanje: Moćan, korak umereno dug i brz. Zadnje noge se pokreću u liniji sa prednjim. Leđa ostaju jaka, čvrsta i ravna.

Krzno: Dvostruko. Podlaka debela, meka, gusta i kraća od dlake. Spoljašnja dlaka ravna, oštra/kruta i donekle odstoji od tela. Dlaka na glavi, potkolenicama i ušima kratka. Dužina dlake na grebenu i sapima dugačka približno 5 cm, što je nešto duže od dlake na ostatku tela, osim repa gde je dlaka najduža i najbujnija.

Boja: Sve boje poput crvene, žućkasto-smeđe, bele itd. Ili čak mrljasto ili prugasto. Boje su sjajne i jasne. Beli psi (jednobojni) nemaju masku. Mrljasti psi su u osnovi bele boje sa velikim, podjednako raspoređenim mrljama koje pokrivaju glavu i više od jedne trećine tela. Podlaka može biti različite boje od spoljašnje dlake.

Veličina: Visina na nivou grebena: Za mužjake: 66-71 cm (26 - 28 inča); za ženke:
61 - 66 cm (24 - 26 inča)

Mane: Sva odstupanja od gore navedenih osobina treba smatrati manama a ozbiljnost sa kojom treba posmatrati svaku od tih mana treba da bude srazmerna sa njenim stepenom.

- Feminizirani mužjaci, muškobanjaste ženke
- Uzana ili vretenasta glava
- Bilo koji zub koji nedostaje (izuzev 2 u PMl i-ili M3)
- Plavi jezik ili jezik sa crnim tačkama
- Svetle oči
- Kratak rep
- Izbačeni ili uvučeni laktovi
- Svaka naznaka prisustva grive ili perjanice
- Stidljivost ili zloba

Ozbiljne mane:

- Mala mišićna masa
- Lake kosti

Mane koje dovode do eliminacije:

- Nos potpuno bez pigmenta. Nos sa depigmentiranim površinama (nos poput leptira)
- Spuštene, viseće ili savijene uši
- Nepravilan zagrizaj (gornji zubi ispred ili iza donjih)
- Srpast ili neuvijen rep
- Mužjaci niži od 63,5 cm (25 inča), ženke ispod 58,5 cm (23 inča)

N.B. Životinje muškog pola treba da imaju dva naizgled normalna testisa koja su potpuno spuštena u skrotum.